Kaplan Burovic

Home » Sudbina Kaplana Burovica

Category Archives: Sudbina Kaplana Burovica

Mandela Albanije u medijskoj blokadi

Katanac za pisanu reč

 

    Odkadaje akademik Kaplan Burovićizašaoizalbanskogvišedecenijskogzatvoraijavno, prekomedija, izjaviodaponacionalnostinijeAlbanac, posebnoodkadajealbanskustvarnostiliteraturuizložionaučnojanaliziikritici, odkadajeEnverHodžudemaskiraoidokazao činjenicamada, nesamo štonijebiokomunista već da nije poštovaonikakvezakone, pravilaiprincipe, stav Albanaca prema Buroviću postao je negativan. To se posebno ispoljilo odkadajenjihoveistorijskefalsifikate, dasuautohtoniisledbeniciIlira, paiPelazga, oboriodokumentima, naučnimčinjenicamaiargumentima

 

Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

Stranice albanske štampe, albanskih medija, radio-televizija i sajtova, zatvorene su za mene. Preko tih medija se dozvoljava samo napad na mene. I ne samo što mi preko njihovih medija ne dozvoljavaju da demantujem njihove laži i falsifikate, već intervenišu i u stranim medijima, pa i u našim, da bi mi se i tamo zatvorila vrata. Preko svega toga, oni spaljuju i moje knjige, koje objavljujem privatno, mojom mukom ušteđenim parama.

Albanci svih boja i zastava, svih klasa i staleža, koji su me obožavali zbog moje antititoističke delatnosti, zbog mojih književnih ostvarenja i tamnovanja po jugoslovenskim zatvorima kao disidentnog književnika (pa i zato što sam branio u Jugoslaviji ustavom zagarantirana prava Albanaca!), ovi Albanci, koji su me proglasili i za MandeluAlbanijezato što sam se borio za slobodu i demokratiju Albanije kaonikodrugi, kao što se nisu borili ni njihovi zvanično proglašeni heroji, odjednom su se okrenuli protiv mene i, ne samo što me satanizuju njihovim lažima, klevetama i falsifikatima, već mi ne dozvoljavaju ni da im odgovorim na to.

Svaka čast nekim vrlo, vrlo retkim izuzecima, protiv kojih su Albanci odmah preduzeli najoštrije mere: ne samo što su ih oterali sa posla, ne samo što su tu štampu uništavali, već su autore pozitivnih napisa o meni proglašavali i za nacionalne neprijatelje, pa su ih šikanirali, zlostavljali – i ubijali. Da, i ubijali su ih!

Ne samo zbog toga već i zato što sam hteo da se vratim pisanju na mom maternjem jeziku i u direktnoj službi svom srpskom narodu, kucnuo sam, pre svega, na vrata naših medija, na vrata naše štampe i naših radio-televizija, naših sajtova, a zatim i na vrata svih onih stranih medija, kojima poznajem jezik i, bez prevodioca, mogu se obratiti i sarađivati sa njima.

Čim su ovo videli ovi Albanci, posebno kad su saznali i za pozitivni odjek mojih studija i dopisa tamo, preduzeli su sve da mi se i tamo zatvore vrata, da mi i tamo niko ništa ne objavi. Upotrebili su za ovo ne samo klevete i laži protiv mene, već – gde nisu uspeli time – upotrebili su i mito, svoj droga-dolar. A gde ni droga-dolarom nisu uspeli, ubacili su svoje ljude, pravim imenom i sa pseudonimima, da kleveću i lažu preko tih medija, da intrigiraju i falsifikuju protiv mene, da bi mi se i ovde, na stranicama stranih, pa i naših medija, otkazala saradnja.

O ovom blokiranju medija i otkazivanju saradnje, ja sam već objavio čitavu knjigu dokumenata, a pod naslovom TAMO – NA KOSOVU!

 

 

Ko kome veruje

 

U međuvremenu sam sakupio dokumenta o dvoličnoj borbi ovih Albanaca protiv mene, koji za to upotrebljavaju i naše medije. Sa pseudonimima, pa i bez ikakvog potpisa, praveći nam se kao da su Srbi i anti-Albanci, oni me napadaju indirektno i direktno.

Tako, videći da su mi Internet novine serbske otvorile svoje stranice i da se tamo rado čitaju moji dopisi (neki su i na vrhu liste najčitanijih dopisa tog sajta!), nekakva bezimena “Srpkinja”, u vezi sa mojim dopisom Crnci Ulcinja, objavljenim 30.11.2008, piše (donosim faksimil):

 

FABRIKOVANJE istorije   (203.201.70***) 61/12/2008 12:47:40520

 

Gde god se Albanci umešaju u tumačenje istorije ja ne verujem ni reč. Bila sam desetak puta u Ulcinju između 1970-80. i ne videh nijednog jedinog crnca. Ali ako je to i tačno, onda Romi po Ulcinju nisu poreklom iz Indije nego su izgleda deca tih crnaca i Crnogoraca. A nama čim je neko crnoput, proglasimo ga Romom. Uzgred rečeno, osim Šiptara i Roma, u Ulcinju ni nema više nego par porodica Srba i par porodica Crnogoraca. Neosporno je da je priča interesantna, ali da li je i istinita?

 

Kako vidite, ova “Srpkinja”, čim je videla taj moj dopis na naslovnoj strani tih novina, pohitala je da ga prva “prokomentariše”, taze, dok ga ko drugi nije pročitao. Nije se potrudila da svom “komentaru” stavi bilo kakav pseudonim ili svoje ime. Naglašavamo da, do ovog njenog komentara, apsolutno nijedan drugi dopis ovih novina nije prokomentarisala, nijednog dopisnika, iako – kako ćete videti u nastavku – pretenduje da istoriju voli(m), amislimidajeznam.

Sutradan, 2.12.2008, moj prijatelj Luka Tomović, pošto je odmah namirisao sa kakvom to “Srpkinjom” imamo posla i koji joj je cilj, dao joj je dostojan odgovor. Evo nekih citata tog odgovora:

“Neprijateljski stav bezimene gospođe prema akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću,  evidentan je još u samom naslovu njenog “komentara” FABRIKOVANJE ISTORIJE, koji licemerno počinje riječima “gde god se Albanci umešaju u tumačenje istorije, ja ne verujem ni reč”, ubacujući u vreću tih Albanaca i našeg akademika”.

Znači, ova “Srpkinja” kaže Srbima da ja nisam Srbin, već Albanac, i da Srbi ne treba da mi veruju, pošto gde god se Albanci umešaju u tumačenje istorije, ona “ne veruje ni reč”. Prema tome, nemojte ni vi verovati ovom “Albancu”, ama ni reč!!! Ni za ovo, ni za ma što drugo, što će vam on kroz njegove dopise reći. Drugim rečima: NE ČITAJTE GA!

To ovi Albanci kažu i otvoreno, usmeno, svakome koga vide s mojim knjigama u rukama. Svedok za ovo jeste albanski književnik dr Hysen Kobellari, koji mi piše:

“Tvoju knjigu nisam kupio, jer je ne nađoh u nijednoj knjižari Tirane. Štaviše, tamo, kod knjižare Nacionalne biblioteke, sporečkao sam se sa nekakvim Ibrahimom Gashijem iz Prištine, profesorom koji je doneo za prodaju nekoliko njegovih knjiga i savetovao me, iako mu to nisam tražio, da ne čitam knjige Kaplana.”

Onima koji ne prekidaju sa čitanjem mojih knjiga, otimaju im ih iz ruke i komadaju ih, spaljuju. Lično akademik, prof. dr Skender Shkupi, nekadašnji ambasador “demokratske” Albanije u Turskoj, javno, preko centralne štampe u Tirani, pozvao je albanske vlasti da zabrane ulazak mojih knjiga u Albaniju, pa i meni samome. Na stotine i hiljade primeraka mojih knjiga, koje sam poslao preko pošte mojim prijateljima u Albaniji, nisu im dopale u ruke, jer su zakopane. A kad sam pošao lično sa tim knjigama, zadržali su mi ih u carinarnici, iako kažu da je ulazak strane štampe u Albaniju slobodan, pa i bez ikakvog oporezivanja. Vidite za ove moje žalbe preko štampe, kao i demaskiranja koja su albanskim vlastima učinili drugi.Dana 1. jula 2009, sred Tirane, spalili su mi čitav tiraž četiri najnovija izdanja: na albanskom jeziku NGADH NJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUMF NAD SMRĆU) i STUDIME LEKSIKORE (LEKSIČKE STUDIJE), zatim na našem srpskom jeziku knjige NA ISTOKU NIŠTA NOVO i ISTORIJA ULCINJA.

Ali, vratimo se bezimenoj gospođi, koja ne samo što pretenuje da je “Srpkinja”, već nam se predstavlja i kao “velikosrpkinja”, koja ne toleriše Albance, koja ne veruje Albancima.

“Pošto nam se ovako predstavila maskiranim licem kao antialbanka”, kaže Luka Tomović, “ona skida masku i pokazuje nam njeno pravo lice anti-Srpkinje, izjavljujući: “osim Šiptara i Roma, u Ulcinju ni nema više nego par porodica Srba i par porodica Crnogoraca”!!!

Ovo je pre svega neistina, jer Srbo-Crnogorci Ulcinja nisu samo par porodica ni kao pravoslavni, a da ne govorimo o muslimanskim crnogorskim porodicama. Najveća, najbrojnija muslimanska porodica Ulcinja nije ni albanska niti ciganska, već crnogorska. To su Resulbegovići. Pođite i prebrojte ih! Zatim, koja je to Srpkinja, uz to i anti-Albanka, koja će te reči reći i usmeno, a kamoli i pismeno?! Pa zar se lažima protiv srpsko-crnogorskog naroda ispoljava antialbanstvo?!

Da nemamo posla sa Srpkinjom, već sa jednom Albankom, vidi se ne samo po ovom njenom pretendiranju, već i po njenom pravopisu: ona imena naroda ne piše velikim slovom (po srpskom pravopisu!), već malim (po albanskom pravopisu!). A vidi se to i po njenom srpskom jeziku, koji je neispravan.

U vezi sa sataniziranjem akademika Burovića od ekstremnih albanskih šovinista i rasista, kao i u vezi sa velikim poštovanjem koje, sa druge strane, gaje prema njemu ne samo strani  već i naši ljudi, vidite na sajtu FORUM B92: http://www.b92.net , gdje jedan Srbin, koji nam se predstavlja pseudonimom QUOTE, misleći za našeg akademika da je Albanac, piše:

QUOTE: Što se tiče konteksta albanskih predaka… ako te baš zanima i želiš, kao i ja, da problemu prilaziš neostrašćeno i potpuno racionalno, prouči šta vaš znameniti i, sa moje strane, izuzetno cenjeni albanski akademik, prof. dr Kapllan Resuli kaže.

STARKS (sigurno Albanac) odgovara mu: Kapllan Resuli Burović je Albanac onoliko koliko i ti! Ni manje ni više. A pošto ga izuzetno ceniš, vodi ga kući, a lanac i sredstva za vakcinisanje protiv besnila ti ja poklanjam.

 

Mozaik činjenica

 

Pošto mi preko tog njihovog sajta nisu dozvolili da mu odgovorim, dozvolite mi da preko našeg sajta odgovorim i njemu i bezimenoj gospođi kritizerki:

– Starksu, kad tako dobro znate da Kaplan Resuli Burović nije Albanac, zašto niste intervenisali kod vaših kolega Albanaca, koji su ga pod zastavom Envera Hodže kaznili na doživotnu robiju zato što je izjavio da nije Albanac. Deset puta su ga i naživo odrali, više puta su pokušali da ga fizički likvidiraju, pa su mu razorili i porodicu, ženu mu prostituisali, a decu mu masakrirali i ubili. Pošto se spasio vašeg-albanskog zatvora i demaskirao vas dokumentima i činjenicama, satanizovali ste ga i permanentno ga satanizujete svakako, između ostalog upravo i sa pretendirovanjem da je Albanac, pa ga i optužujete da je tobože promjenio prezime, veru i nacionalnost sada, pošto je izašao iz albanskog zatvora?!

Kako vidimo iz vaših napisa, kad su vam se sviđala dela i stavovi akademika Burovića, proglasili ste ga za Albanca (pa i za Mandelu Albanije, za POČASNOG ČLANA vaše Akademije nauka i umetnosti! Ponudili ste mu i položaj predsednika vaše Akademije nauka!), a sada, pošto vam se njegova nova dela ne sviđaju – proglašavate ga za prezrenog Srbina, pa i za ulcinjskog CIGANINA, preko svega i za PSETO (da ne citiram ovde i vaše najprljavije reči kojima ste ga preko štampe i sajtova nazvali, na čelu sa vašim Ismailom Kadareom!), iako sasvim dobro znate da on potiče iz jedne od najpljemenitijih srpsko-crnogorskih porodica, iz dobro poznate grofovske porodice Burovića Perasta, koja je dala svojoj domovini i svijetu značajne ljude, vojvode, generale, admirale, guvernatore, gradonačelnike, književnike, naučnike, akademike i dobrotvore!

Vašim najprljavijim psovkama, notornim lažima, besmislenim optužbama, vašim satanizovanjem akademika Burovića, vi ne svedočite ništa drugo, do samo da te lance i sredstva za vakcinisanje protiv besnila treba da zadržite za sebe i svoje kolege.

Bezimenoj gospođi kažemo da akademik Burović, njegovim studijama i tezama o poreklu Albanaca, koje su sada prihvatili ne samo profesori, doktori nauka i akademici, već i svetski univerziteti i akademije nauka, pa i mnogi trezveni Albanci, ne fabrikuje ničiju istoriju, već nam preko dokumenata, činjenica i argumenata, akademskom akribijom iznosi naučnu istinu o svima, kako o svom srpskom, tako i o vašem, albanskom narodu, koji nastavlja da brani, kadgod ga ko neopravdano napada, pa i vašeg Kadarea!

Vaše političko pretenduju da u Ulcinju, osim Šiptara i Roma, nema više do par porodica Srba i Crnogoraca, on je sasvim naučno oborio dokumentima. Sem toga, gospođo “velikosrpkinjo”, do sada samo albanski šovinisti i rasisti (i pokoji crnogorski vetrogonja!) dele nam Ulcinjane na Srbe i Crnogorce. Prava Srpkinja zna da su Ulcinjani (izuzimajući albansku dijasporu i neke druge kao ovi!) svi Srbo-Crnogorci, ili Crnogorci-Srbi. U delima ovog akademika piše: Ako Crnogorcu otvorite srce, videćete da tamo ima Srbina; a ako Srbinu otvorite srce, videćete da tamo ima Crnogorca.

Da zaključimo: redakcija našeg sajta je dobro učinila što je objavila “komentar” te Bezimene gospođe, jer se i iz njega vidi kako ovi Albanci, pošto su mu zatvorili stranice svojih listova, revija, časopisa i sajtova, pa i vrata izdavačkih preduzeća, proganjaju u stopu akademika Burovića i čine sve da mu i drugi, pa i njegovi Srbo-Crnogorci i Makedonci, zatvore sva vrata i ne objave ništa.

Zahvaljujem ovoj redakciji, kao i redakciji beogradskog lista Tabloid, koji su pokazali nužno razumevanje, pa su i širom otvorili stranice svojih novina akademiku Kaplanu Buroviću. Posebno, u svoje ime i u ime svih poštenih Srba, zahvaljujem švajcarskoj vladi koja mu je ovih dana dodelila nagradu za njegovo delo ZOV KOSOVA, zaključuje svoj dopis-komentar Luka Tomović.

 

Odgovor na odgovor

 

Sutradan, 3.12.2008, ova Bezimena gospođa, koja izgleda nema druga posla, već da analizira moje dopise i ko što kaže o njima, javlja nam se opet:

Nisam neprijatelj   (203.201.70***) 653/12/2008558:45:32

Gospodine, nemojte biti paranoični. Nisam nikakva Albanka i anti-Srpkinja, već čitateljka koja nije videla crnce po Ulcinju nego Cigane ili Rome. Ne napadam profesora za koga nikada nisam čula, nego tvrdim da toliko ima falsifikovanja istorije, koju volim, a mislim i da je znam, da jednostavno izražavam sumnju da je Ulcinj bio preplavljen crncima. Gde su danas? Da je postojalo mesto za prodaju verujem, ali možda za italijanske, mletačke trgovce. Ovako ispade da su Crnogorci bili bogataši u srednjem veku i robovlasnici.

Kako vidite iz njenog napisa, iako pretenduje da “nije neprijatelj”, pa i “nikakva Albanka”, ona nastavlja da piše srpski jezik albanskim pravopisom. Luka joj je sutradan, 4.12.2008, odgovorio kako je to zaslužila:

“Istina je da ljudi često nisu oni za koje nam se predstavljaju. Ali čestiti i pošteni ljudi ne kriju svoje ime. Samo oni koji su svesni svojih nedela, ili se boje kakvih posledica, predstavljaju nam se pseudonimima, ili – kao Vi – ni pseudonimima. Zašto Vi krijete svoje ime? De, recite nam kako se zovete, pa nam napišite i kućnu adresu, da proverimo da niste Albanka. Opet ste Albanka napisali malim slovom, jer vas vuče za nos albanski pravopis, dok ste apelativ Rom (i Cigani) ispravili po srpskom pravopisu, pošto smo vam to stavili mi na znanje. Samo ste izgleda “zaboravili” da ste u prethodnom Vašem “komentaru” pisali da ste u Ulcinju videli samo Šiptare i Rome: sada ste nam to preinačili u “Cigane i Rome”. Gde ostaviste Albance?! Da možda ne mislite da ste nam ovime dokazali da niste neprijatelj?!

Vi izražavate “sumnju da je Ulcinj preplavljen crncima” i pitate gde su oni danas?! A zašto tu sumnju izražavate upravo kad to “kaže” Akademik Burović (poznato ovo iz prakse Albanaca, čast izuzecima!), a niste nam ovu sumnju izrazili kad su to rekli i pisali po svojim knjigama i Albanci, na koje se oslanja akademik Burović?! Sa druge strane, Akademik nigde ne kaže da su crnci “preplavili” Ulcinj. Naprotiv, on kaže da su se mnogi crnci povukli u Tursku poslije oslobođenja Ulcinja.

Kažete da je u Ulcinju “postojalo mesto za prodaju (robova), ali za možda italijanske, mletačke trgovce”. Ovo je malo besmisleno. Moguće je da ste hteli da kažete da je trg robova postojao u Ulcinju za vrijeme mletačke okupacije, a ne i za vrijeme turske okupacije. Vi pretendujete da znate istoriju, pa da ste kompetentni da prosudite i ko piše istinu, a ko “fabrikuje istoriju”. Istovremeno demonstrirate notorno nepoznavanje istorije, bar ove u koju se petljate. Pročitajte istoriju Ulcinja, ne onu koju je objavio akademik Burović, već onu koju su više puta objavili Vaši Albanci, pa ćete videti da i oni pišu da je tamo postojao trg robova do poslednjeg dana turske okupacije.

Bili su u Ulcinju Crnogorci bogataši u srednjem veku i te kako, pa i vlasnici robova, ali oni muslimanske vere. Vi treba da shvatite da svi muslimani Ulcinja nisu bili samo Turci i Albanci. Bilo je i muslimana Crnogoraca. Od 1680. pa do prvog oslobođenja Ulcinja 1878. godine, Crnogorci muslimanske vere su i vladali tim gradom u ime turskog sultana. Ili možda i Vi smatrate Resulbegoviće Albancima?!

Ne samo iz prvog vašeg “komentara”, već i iz ovog novog, jasno je da Vi niste Srpkinja, već Albanka, pa i jedan slepi neprijatelj srpskog naroda, indoktriniran velikoalbanskom falsifikovanom istorijom. Zahvaljujemo Vam što ste nam vašim primerom dokazali da Albanci ne proganjaju akademika Burovića samo u svoje ime (pravim imenima!) i svakakvim pseudonimima, već i ovako – kao Vi – bez pseudonima, pa i praveći nam se kao da nisu Albanci, da su štaviše i velikosrbi. I prije Vas su se Srbima uvukli u torišta, u koži jagnjeta, mnogi vuci”, završava svoj komentar Luka Tomović.

Posle ovog demaskiranja, ova Bezimena gospođa je nestala, nije se više javila na stranicama ovog sajta, iako sam ja nastavio da tu objavljujem moje dopise, koji se sigurno albanskim šovinistima i rasistima ne sviđaju. Ali nam se pojaviše drugi, štaviše i sa imenom Karađorđe!

Da su moje albanološke teze neosnovane, oni se ne bi ovako preokupirali sa mnom, jer se može razlikovati istina od neistine. Naučna argumentacija mojih teza i njihovo prihvatanje na sve strane sveta, u svim sredinama, pa i od naučnika, akademika, institucija, univerziteta i akademija, posebno njihovo prihvatanje i od samih Albanaca, tamo – sred Tirane (!), uznemirila je ove Albance. Zato su se i angažovali da me svakako pobiju ne dokumentima, naučnim činjenicama i argumentima (pošto ih nemaju!), već psovkama i blamiranjem, besmislenim klevetama, notornim lažima i falsifikatima, da bi me moja čitalačka publika – batalila.

 

 

 

 

Porobljena duša

 

Osudili su Vas od najobičnijeg čobanina do poslednjeg pseudointelektualca u dijaspori. Odelili su Vas od svega. Štaviše, neki su tražili da Vam se zabrani i pojavljivanje na javnim mestima. Ultra smešno! Apsurdno! Ali logično za nacionalni psihološki nivo koji imaju Albanci na kraju ovog veka. Položaj njihov im imponira ovu svest. I oni je drže jako stisnutu na njihove grudi! Logičan apsurd. Za mene, nerealan stav prema jednom pitanju, ali tako je. Istina je oduzela dušu Petrarki, Brunu i mnogim drugima dok nisu trijumfovali. A ovoj istini treba vreme, da mi shvatimo, jer aktuelno živimo sa jednom porobljenom dušom od jedne mržnje, koja nas razoružava od svake ljudske dobrote. Dao Bog da to shvatimo, o Kaplane Resuli, pre nego što bude kasno!

                                                                                                                              

                                                 Xhemal AHMETI

                                                                                                                           

                                                   albanski pesnik

 

Advertisements

MONSTRUOZNO KRIMINALNI NAPADI ALBANACA NA AKADEMIKA BUROVIĆA

Ima nekoliko nedjelja što se pod rukom, krišom (i porukom da se ne da akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću i njegovim prijateljima!), razdaje knjiga Albanca iz Ulcinja Bahri Brisku, koja nosi naslov na albanskom jeziku “POLEMIKË lidhur me falsifikimet shkencore kundra shqiptarëve të Kapllan Buroviqit”(POLEMIKA u vezi naučnih falsifikata Kaplana Burovića protiv Albanaca), štampana u Skadar (Albanija), sponsorizirana od albanske dijaspore u SAD, a kao izdanje Saveza albanskih stvaraoca u Crnoj Gori.

Iako ovaj Bahrija ređa svoje ime pored imena Ramiza Alije, poslije smrti Envera Hodže šef Partije rada Albanije (navodno “komunističke”), pa i eks-predsjednik Republike Albanije, ne samo da ga eks-Jugosloveni ne poznaju, već ga ne poznaju ni njegovi Albanci, izuzev onih kojima je izašao po sudskim salama kao svjedok optužbi jugoslovenske UDB-e protiv nevinih ljudi, kojima su inscenirani sudski procesi. Svjedok ne samo protiv Jugoslovena slovenskih nacionalnosti i hrišćana, već i protiv Albanaca njegove muslimanske vjere!

Godine 1959, u Tetovo, ovaj je B.Brisku izašao i kao svjedok u insceniranom sudskom procesu protiv našeg svima dobro poznatog akademika, prof. dr Kaplana Burovića, a zajedno sa Ademom Demači, albanski književnik sa Kosova, kasnije vrhovni komandant UČK (“Oslobodilačka” vojska Kosova), sa titulom MARŠAL. Tu, pred sudom, u prekidu između dvije sudske seance, Bahri Brisku, potražnjom onih iz UDB-e, falsikovao je i sudska dokumenta protv Akademika Burovića.

Kako je usmeno priznao u sudskom procesu u Ulcinju 1997. godine, a pismeno i u navedenoj knjizi, str. 64, ovaj je Bahrija pred sudom u Tetovo kriminalno lagao protiv Akademika Burovića onako kako su ga instruirali oni iz UDB-e. Bazirajući se na njegove laži i falsifikate, a i na laži Adema Demači (koje je i ovaj priznao pred sudom!), Akademik Burović je tada kažnjen na 18 mjeseci strogog zatvora, razorena mu je porodica, prostituirana supruga, opljačkan stan, ugrabljen ušteđeni novac i razoren život njemu i njegovoj djeci za vjek i vjekova. Sve patnje i stradanja Akademika Burovića, koja su slijedila taj montirani sudski proces, a koja su sada poznata ne samo nama, eks-Jugoslovenima, već širom svijeta, baziraju se na tom sudskom procesu i toj protuzakonskoj osudi, sasvim očita kriminalna nepravda, poznata iz prakse Tito-Rankovićevske UDB-e. Da nije bilo tog sudskog procesa, život Akademika Burovića bi sigurno tekao sasvim drugim putem. I pored toga, prolazeći preko paklenih stradanja (u albanskom zatvoru je 10 puta na živo odran!), pretskazanje javnog državnog tužioca u toj sali, na završetku pocesa (njegova zadnja riječ!), da se nada da će Akademik Burovic, iako kažnjen kao narodni neprijatelj, biti, kao do sada, i u budućnosti konstruktivan građanin jugoslovenske zajednice naroda – ostvarilo se. Kako se zna, pošto je izašao iz jugoslovenskog zatvora, Akademik je pošao za SSSR, a preko Albanije, gdje su ga prisilno zadržali i kaznili za “političku i ideološku diversiju” na 43 godina monstruoznog zatvora, masakrirajući mu djecu, a pošto su mu i ovi, kao braća jugoslovenskih Udbaša, prostituirali njegovu drugu suprugu.

Za konstruktivnog građanina Akademika Burovića je proglasio i Fatos Nano, šef PRA i predsjednik Vlade Albanije, i to sred Ženeve, gdje je pošao da ga izvijesti da mu je on lično priznao punu nevinost i da ga lično poziva da se vrati u Albaniju.

Da je bio i ostao stvarno konstruktivan građanin, dokazao je to ne samo svojim životom od nesalomljivog heroja protiv socijal-fašističkih diktatura Balkana, već i djelima, njegovim književnim, publicističkim i naučnim stvaranjem, po čemu je aktuelno poznat širom svijeta. Vidite svijetsku WIKIPEDIJU, njemačku ili englesku, ili sajt Universiteta New-Yorka, kao i WIKIPEDIJU Srbije, pa i onu Albanije. On je aktuelno najveći albanolog na svijetu.

Godine 1993, čim je Akademik Burović izašao iz albanskog zatvora, naređenjem i instrukcijama jugoslovenske UDB-e i albanskog SIGURIMI-a, B.Brisku je otišao u Tiranu i dao enverovskom listu JEHONA, Br. 10, Tirana, maj 1993, dug intervju od 3 stranica sitnog sloga, pod naslovom “Kapllan Resulët kanë qenë e mbeten agjentë të UDB-ës” (Kaplan Burović je bio i ostao agent UDB-e): kako vidite, od naslova pa do kraja, taj je “intervju” protiv Akademika Burovića, a pun psovki, uvreda, monstruoznih laži, falsifikata i kriminalnih provokacija ovog agenta UDB-e, koji – kao svi lopovi kad se nađu u škripcu – kliče: “Uhvatite lopova!” Te su psovke, uvrede i laži imale za cilj da izazovu Akademika za lično obračunavanje sa Bahrijom, te da im se tako pruži mogućnost vlastima da opravdaju njegovo ponovno hapšenje. Svestan ove provokacije, Akademik ne samo što ne nasjeda, već odmah, 1993 (!!!), baca na sud u Ulcinju dvojnog agenta Bahri Brisku.

Pred sudom u Ulcinju, godine 1997 (poslije punih 4 godina provociranja !!!), razvija se sudski proces, gdje Bahri Brisku (instruiran od svojih poslodavaca!) priznaje da je u tom “intervjuu” lagao protiv Akademika Burovića, pa mu se i izvinuo, i zamolio da mu oprosti. Uz to, on izjavljuje (tobože kao pokajan!), da je i pred sudom u Tetovo lagao protiv Akademika Burovića. Na to je Akademik Burović plemenito izjavio sudiji:

“Ne tužim ga da biste ga kaznili zatvorom, jer sam lično izdržao zatvor za sebe i sve Ulcinjane. Tužim ga samo – za ovu njegovu izjavu. Dajte mi kopiju zapisnika sa njegovom izjavom da priznaje da je u tom njegovom “intervjuu” lagao, da su neke laži tog “intervjua” dodali oni iz redakcije lista, te da mi se izvinjava i moli me da mu oprostim, kao i da priznaje da je i pred sudom u Tetovo lagao protiv mene!…Oprošteno mu bilo sve.”

Kako rekoh, prije nekoliko nedjelja, ovaj Bahri Brisku je objavio njegovu knjigu POLEMIKË, kako vidite opet od samog naslova do poslednje 264-te stranice prepuna najprljavijih psovki, uvreda, monstruoznih laži, kleveta, paklenih intriga, falsifikata, pretnji, optužbi i najkriminalnih provokacija. On tu ponavlja pređašnje psovke i uvrede, koje i produbljuje, a dodaje i nove, neviđene, bez presedana u istoriji čovječanstva. Sve na taj način i tim rječnikom, tim uličarskim psovkama i uvredama, da bi izazvao Akademika, da bi ga učinio da pobjesni. Izvolite pročitati tu besprimjerno notorno kriminalnu paskvilu, pa recite i sami da li je ovo istina! Ko bi to pročitao i uzdržao se, bilo da je napisana i za rođaka vašeg, a ne za vas lično?! Ko bi to pročitao i ostao pri sebi?! Sasvim jasno se vidi njen provokativni, satanski karakter i cilj.

Preko svega, svim tim blamiranjima, sataniziranjima, Bohrija hoće da diže protiv Akademika ne samo svoj narod, Albance, koje i otvoreno poziva za to, već i narod Akademika, Srbo-Crnogorce i Makedonce, na adresu kojih intrigira svojim laživa i falsifikatima, prikazujući im Akademika kao Albanca, što više i kao muslimana, koji je navodno i pisao protiv njih. Sa druge strane, iako ga proglašava za ništavilo, za sasvim bezvrednu ličnost, moli ga da se vrati albanskom narodu, da se ujedini sa njim protiv srpsko-crnogorskog naroda, jer će ga Srbo-Crnogorci, pošto ga budu iskoristili, baciti kao isceđeni limun.

Kako se zna, ovi Albanci su prije nekoliko godina, u Ženevi, izazvali infark miokardis Akademiku Buroviću, isto tako jednom monstruoznom provokacijom, napadom, nastojeći da ga fizički likvidiraju. Godine 2009, ponovo su ga monstruozno provocirali, ovaj put sred Tirane, da bi mu izazvali drugi infark, a sa nadom da će ga konačno fizički likvidirati: na njegove oči spalili su mu sav tiraž četiri novih izdanja njegovih knjiga, čije je štampanje unapred platio. Svijestan da ga upravo zato provociraju, Akademik je pribrao sebe i stojički preboljio taj kulturocid ovih Albanaca, taj monstruozni napad na njegov permanentno od njih ugroženi život.

B.Birsku priznaje da je ovu novu paskvilu napisao potražnjom, porukom i – bezdrugo – svestranim instrukcijama, materijalima njegovih kolega, koji su ga zato pozvali u Albaniji (Vidi str. 39!). Sem imena poznatog enverovskog pjesnika Dritero Agoli, član CK PR Albanije (sada “Socijalističke” partije), imena drugih ne navodi, ali – po enverovskom duhu te paskvile i po otvorenim enverovskim stavovima sa stranice na stranici – i da nam nije spomenuo ni ime Agoli-a, jasno je sa kim imamo posla i u čijoj je službi.

Znači, atavistički bijes Brisku Bahrije protiv Akademika Burovića je bijes Enverovaca i albanskih ekstremnih nacionalista, šovinista i rasista, koji, nesposobni da pobiju njegove albanološke teze, urliču protiv njega, pa psovkama, lažima i falsifikatima nastoje da njemu i svima drugima zatvore usta, da im ne dozvole da iznose naučna dokumenta, činjenice i argumenta da Albanci nisu autohtoni ni u Albaniji, kamoli na Kosmetu i ma gdje na Balkanu, da nisu ni genealoški sljedbenici Ilira, kamoli i Pelazga.

Za ovo nam svjedoči i izjava Brisku Bahrije pred sudom u Ulcinju da su Enverovci, njegove kolege, i prvoj njegovoj paskvili, onoj iz 1993. godine, dodali svoje laži i uvrede.

Za ovo svjedoči i paskvila albanskih intelektualaca, isto tako Enverovaca, koja je objavljena u Lucern (Švajcarska) 1995. godine, a pod naslovom OTVORENO PISMO, prepuna psovki, laži, pa i sa pretnjama da će Akademiku slomiti glavu. Koliko da znate: tu se najprljavije blasfemira i protiv Njegoša, isto tako bez elementarne etike pisanja. Kao odgovor na to, Akademik je hladnokrvno i faksimilno preštampao tu paskvilu u svojoj poznatoj knjizi NJEGOŠ I ALBANCI, Ženeva 2002, da bi cio svijet vidio ko su ovi albanski enverovski i buržuaski intelektualci. Svaka čast pojedincima, koji su se i preko medija ogradili od ovih huligana, što psuju, lažu i falsifikuju protiv Akademika Burovića. Među njima posebno ističemo istoričara Ardiana Vehbiu, koji je otvoreno, preko medija istupio u odbranu Akademika, pa je podržao i njegove albanološke teze.

Albanci kova Brisku Bahrija od vremena su poznati po izuzetno monstruoznim djelima, u prvom redu njihov Ismail Kadare, koji im je prethodio u zabrani vjere i rušenju vjerskih ustanova, crkava, manastira, džamija i tećea, a i kao duševni potstrekač najmonstruoznije demostracije na svijetu, održana od albanskih profesora i studenata na Prištinskom universitetu 1991. godine, a protiv puštanja Akademika Burovića iz zatvora. Ili ima monstruoznije demostracije?! Svuda po svijetu su demostrirali za puštanje ljudi iz zatvora, posebno književnika, naučnika i ličnosti, naročito kad se saznalo da su u zatvor i nevini. Samo su Albanci ti koji su demostrirali protiv puštanja iz zatvora, i to upravo Akademika Burovića, koji je žrtvovao sebe i porodicu, svoju maloljetnu djecu, u borbi za slobodu i demokatiju Albanije, pa je i doprinio albanskoj kulturi (književnosti) i albanskoj nauci (albanologiji), kao niko drugi od stranaca prije njega, pa ni od njih samih.

Ali, ovi Albanci (od kojih pati i sâm albanski narod!) niti znaju da se dugojače zahvaljuju. Ko im je najviše doprinio i ko je najviže žrtvovao za njih, toga su najviše ogovarali, psovali i optuživali, satanizirali kao svog neprijatelja. Sjetite se samo austrijskog plemića, pukovnika De Bronjar, i italijanskog podoficira Ðovani Valencio! Polazeći od ovoga, albanski je narod stvorio i poslovicu da Albanac, dok mu ne odradiš majku, neće te nazvati ocem.

Nova provokacija, preko paskvile POLEMIKË, ima za cilj prije svega da izazove drugi infark Akademiku i, ako im to ne upali, da ga primoraju da zgrabi oružje i da se lično obračuna sa autorom te paskvile, te da tako opravdaju njegovo novo hapšenje i eliminiranje.

Svom srećom, Akademik je od vremena svijestan ovih provokacija, pa sigurno neće nasjesti.

Od notornih laži, kojima vri paskvila kao crkotina od crvi, navodimo samo ovu, sa strane 81:

“Kaplan Burović za mene izjavljuje jednu nisku laž, tobože sam ja, pred sudom u Ulcinju, izjavio da sam lagao i intrigirao protiv njega, da sam mu se izvinuo i zamolio da mi oprosti (Ulcinj 1997). Ja (Bahri Brisku) ne samo što nisam imao potrebu da priznam nešto što nije bilo tako, već i zbog samog razloga što sa predlogom sudije (presjednik ovog Suda), koji je ubjedio potpuno Kaplana da njegove optužbe protiv mene nijedna nije dokazana i reče Kaplanu da povuče tužbu koja ne samo što je neosnovana, već niti je dokazana. Kaplan je priznao da to učini odmah i povuče tužbu i nije se odvio nimalo suđenje!…Ovo je istina…a ne ono što kaže Kaplan, koji laže protiv mene.”

Čim sam ovo pročitao obratio sam se Sudu u Ulcinju da mi dadnu jednu kopiju tog zapisnika i rješenja, koju vam evo faksimilno iznosim, pa sudite sami ko laže i ko govori istinu.

Iz tog zapisnika vidi se jasno da je Bahri Brisku priznao da je lagao protiv Akademika Burovića u albanskom enverovskom listu JEHONA, tereteći za jedan dio tih laži redakciju lista, koja je – po njemu – pridodala od sebe neke laži, što je sigurno istina, jer svu tu paskvilu Bahrija je i sklepao uz njihovu svestranu pomoć, za što su ga i pozvali u Albaniji.

Iz zapisnika se isto tako jasno vidi da se Bahrija izvinuo Akademiku Buroviću, pa i zamolio ga da mu oprosti.

Nema u zapisnik izjave Bahrije da je i pred sudom u Tetovo lagao protiv Akademika, jer vlasti Crne Gore, sljedstveno i sud, nastavljaju sa titoizmom i saradnjom sa eks-jugoslovenskom UDB-om. Ali, ako je u taj zapisnik izostavljena ta usmena izjava Bahrije, evo vam je napismeno, u njegovoj paskvili POLEMIKË, na str. 64:

“Jedan inspektor makedonske UDB-e…stotinama puta mi je naklapao čitavim časovima što sada treba da ja kažem protiv Kaplana pred sudom…i pored njihovog nasilja i nadčovječanskih tortura, koje su mi učinili (Ovo sigurno nije istina!- LT), pred sudom nisam iznio ni jednu desetinu onoga što su tražili od mene”.

Carta canta!

Sada se pitamo: Kada ovaj Bahrija ovako laže i falsifikuje u vezi jedne činjenice i dokumenta od pre 10-14 godina, koji se i čuva u aršivi Suda, kako li to laže u vezi sa događajima od prije 50 i više godina, a za koja nema ni dokumenata, niti svijedoka, jer su mnogi u međuvremenu i umrli?!

Kako se zna, Akademik Burović je autor sada svima poznatih albanoloških teza, kojima je sasvim jasno i neoporecivo, prudentno i naučnom akribijom, dokazao da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli van njenih granica, u Srbiji (na Kosmetu), u Makedoniji, Crnoj Gori i Grčkoj. Isto tako on je dokazao da Albanci nemaju nikakve etničke veze ni sa Ilirima, kamoli i sa Pelazgima. Ova njegova naučna otkrića prihvaćena su ne samo na sve strane svijeta od naučnika, nealbanaca, već se iz dana u dan prihvaćaju sve više i više i od samih poštenih Albanaca, tu – sred Tirane. Ovo je albanske falsifikatore istorije albanskog naroda učinilo da pobijesne, pa eto – u svom bjesnilu – nema tog zločina koji nisu učinili i koji ne čine protiv Akademika Burovića, njegove djece i njegovih bliskih. Oni su i fizički napali njegovog maloljetnog sina, od 4 godina, u dvorištu obdaništa u Ženevi (zamalo su mu kamenom izbili oko!), a brata (invalid) i sina ovoga napali su fizički sred Ulcinja. Samom Akademiku su preko interneta opjevali opelo, pa – isto tako preko interneta – pozvali su svoje “junake” da pođu u Ženevu i da ga ubiju.

Naglašavam da ova paskvila nije napisana samo protiv Akademika Burovića, već i protiv svih Slovena, posebno protiv Srba, Crnogoraca i Makedonaca, protiv državnog integriteta Srbije, Crne Gore, Makedonije (i Grčke!), isto tako lažima i falsifikatima, rasističkim klevetama i šovinističkim prljavštinama, kojima Bahri Brisku sa svojim kolegama indoktriniraju i huškaju Albance Albanije i njihove dijaspore protiv srpskog, crnogorskog i makedonskog naroda (i grčkog!), a pretendiranjem:

“Amerika nam spasi od velike tragedije Kosovo i ona će nam pokazati gdje su nam etničke granice i do gdje je bila i bitće Albanija…ovo je istorijski testamenat, koji će se uz pomoć Boga i realizirati, kao što nam se realizira pozitivni natalitet do 30 po hiljadu godišnje. Ovo niko drugi nema ne samo na Balkanu, već je redak i u Evropi! Veliki Bog čini čuda i divne stvari!”

Njegove slavopojke za međunarodnog džandara Kapitala i NATO kriminalce ponavljaju se sa stranice u stranicu.

Ova nova paskvila protiv Akademika Burovića je bez presedana ne samo u istoriji albanske literature, već i u istoriji Balkana, Evrope, pa i svijeta. Ne vjerujem da postoji koja druga paskvila, prljavija, gnusnika i paklenija, u nijednom narodu i na nijednom jeziku, protiv nijedne druge ličnosti. Okupirali su Albaniju i turski sultani, i austrijski imperatori, i italijanski fašisti, i njemački nazisti, opljačkali je i užegli, ubijali i hapsili, preplavili su je krvlju najboljih sinova albanskog naroda, ali do danas nijedan Albanac nije napisao protiv nijednog od njih jednu ovakvu paskvilu. Protiv Akademika Burovića, koji je žrtvovao za albanski narod sebe i svoju porodicu, svoju djecu, koji je tako mnogo doprinio u istoriji albanskog naroda, u kulturi i nauci, u znak zahvalnosti – eto njihova monstruozna nezahvalnost. Po njoj će Bahri Brisku sigurno ući ne samo u istoriji albanske literature, već i svijetske, kao Herostat, kao autor najprljavije i najmonstruoznije paskvile na svijetu, memento za sve narode dokle je dostigla neljudska pakost i mržnja.

A, kako rekoh, ovi Albanci (Ne i prosti albanski narod, ne i njegovi konstruktivni građani, intelektualci!), od vremena svijetski afirmirani kao Herostati, od vremena su nam dokazali i da su sposobni, pa i majstori herostatskih monstruoziteta. Krajnje je vrijeme da se napredno čovječanstvo angažuje, da se digne u odbranu akademika, prof. dr Kaplana Burovića, čiji je život permanentno ugrožen od ovih Albanaca, od ovih besprizornih kriminalaca i terorista, koji, zlostavlajući njega, vrše teroristički šantaž i pritisak na sve naučnike svijeta da se ne prononciraju protiv njihove, albanske falsifikovane istorije.

Luka TOMOVIĆ

60 GODINA DISIDENCIJE

60 GODINA DISIDENCIJE

– Nova knjiga Akademika Burovića –

Ovih dana izašla je iz štampe nova knjiga
akademika, prof. dr Kaplana Burovića, koja nosi sinjifikativan naslov 60 GODINA DISIDENCIJE. Knjiga ima tri
poglavlja: U prvom poglavlju su 88 pjesama, pretežno disidentne, napisane i
objavljene od vremena, pre 60 godina, ali ima i novih, napisanih do poslednjeg
dana uređivanja ove knjige, i neobjavljenih nigdje. Ovdje se nalazi i pjesma
ŠEKERINSKA, napisana 20.januara 2011, čitajući jedan portal. Tu je pjesmu
Akademik odmah, na licu mjesta, i poslao (kao koment!) Redakciji portala, ali –
nažalost – nisu mu je objavili. I druge neobjavljene pjesme su blagovremeno
poslate za štampu na razne adrese, ali – kako se zna – Akademik Burović se
bezdušno persekutirao, pa se i dan-danas persekutira svakako, upravo zbog
njegove radikalne disidencije i, posebno, zbog njegovog naučnog stvaranja i
dostojanstvenog držanja kao veteran borbe za slobodu i demokratiju, kao
nepokoljebivi disident. U ovoj knjizi je uneta i njegova famozna poema BOJANA, objavljena po prvi put u
Dubrovniku 1952.godine, po kojoj je ovaj naš pjesnik ne samo disident Br. 1
eks-Jugoslavije i svih eks-jugoslovenskih naroda, već i Balkana, Evrope, pa i
svijeta.

Njegovom disidencijom Akademik Burović je
prethodio ne samo našem Milovanu Ðilasu,
već i sovjetskim književnicima, danas svjetski poznati, kao što su Pasternak,
Solženjicin, Jevtušenko, Panjin Sinjarski i drugi. Burović je ne samo prethodio
njima, već je svoju disidenciju i eksportirao u knjiženost drugih naroda,
prevodeći i objavljujući poemu BOJANA i na druge jezike, kao i mnoge druge
pjesme, pa i pišući direktno i na drugim jezicima, koje izvrsno poznaje.

U drugom su poglavlju foto-prilozi, dokumenta,
korica zbirke pjesama STIHOVI, iz
zloglasnog zatvora Burelji (Albanija), sačinjena rukopisom 1975.godine i data
na čitanje političkim zatvorenicima; naslovna strana te zbirke, pa i rukopis
poeme DORO iz te zbirke; zatim naslovna strana zbirke pjesama RODITELJSKO SRCE, isto tako iz zatvora
Burelji (1975), i rukopis, original famoznog soneta DOĆI ĆU!, koji je razbio
zidove od armiranog betona tog zatvora, zvani Albanska Bastilja, i stigao na stranice glavnog organa štampe
Saveza književnika Albanije NËNTORI, pa mu je dodjeljena i godišnja nagrada tog
časopisa, dok je njegov autor bio u zatvor. Primjer je ovo bez presedana ne samo
u istoriji tzv. Istočnih zemalja, već i svijeta. Naravno, sonet nije objavljen
imenom Akademika, već imenom jednog albanskog pjesnika, blizak režimu, koji jet
o učinio kao plagijator.

U trećem poglavlju – A p p e n d i x – objavljuju
se radovi raznih autora, a sa naslovima: “Istorija
poeme BOJANA”; “Disident Br. 1”;
“Pjesnik Venko Markovski i ja”; “Osporavanje disidencije”; “Akademik Burović – Disident Br. 1”; “Bibliografija izdanja poeme BOJANA”; “Bibliografija studija i članaka za poemu
BOJANA”; “Ko šta kaže za poemu
BOJANA?”; “Kaplan Burović – kratka biografija”; “Bilješke o pjesmama” i “Ko šta kaže za Akademika Burovića?”

Predgovor knjige je napisao Ivan Lovrenčić.

Naš poznati književnik Miodrag Lukić je od vremena rekao: “Kaplan Burović je dragulj, koji je bačen i ostavljen u blatu, ali i kao takav je dragulj, jer dragulj se ni u blatu ne uprlja. Na žalost, umni Srbi se ponašaju zaumno, ignorišu i njega i njegov rad i slijepo se drže bečko-berlinske istorijske
škole, po kojoj smo preronili Dunav dišući kroz trsku i tu se nastanili u sedmom vijeku ».

Nadamo se da
će ova zbirka pjesama,
koja se objavljuje povodom
60-te godišnjice disidencije Akademika Burovića,
pobuditi interesovanje srpskih intelektualaca,
posebno srpske književne kritike,
za jednu konstruktivnu analizu,
da bi se Akademiku najzad priznalo ono
što mu po prirodi stvari pripada,
pa i da se rehabilitira i postavi na njegovo mjesto,
koje mu legitimno od vremena pripada kao pjesniku,
književniku,
publicisti,
naučniku i borcu,
vitezu i heroju za slobodu i demokratiju.
Negiranje Akademika Burovića je negiranje naše nacionalne istorije,
našeg ponosa i naše gordosti,
naše kulture i naše stvarnosti.
A negiranje istorije i stvarnosti je izdaja prema narodu i domovini,
tapkanje u mjesto i sprečavanje daleg prosperiteta.

Luka Dr. TOMOVIĆ

Satanizacija preko falsifikata i laži

Od 25-28 februara 2003, u četiri uzastopna broja skopskog lista VEST, makedonski novinar i pesnik Vitomir Dolinski,

Odgovor albanskom novinaru Agron Tufa – piše:Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

+++

 

objavio je moj konstruktivni intervju, koji je izazvao buru oduševljenja na sve strane Makedonije, pa i van njenih granica, štoviše i preko okeana. U Makedoniji je odmah preštampan od revije SVEDOK, a u Bugarskoj je preveden i štampan u reviji NARODNA VOLJA. U SAD je preveden na engleski od Universiteta Stanforda i dat je preko interneta, dok ga u Australiji preveo na engleski Živko Apostolovski i isto tako ga preneo preko interneta. Preveden je i na nemački, francuski, španski, japanski, kineski. Pa i u Albaniji je jedan deo ovog intervjua preveden na albanski i štampan u dnevnom listu TEMA, Godina V, Br. 835, Tirana 2-3. marta 2003, str. 2. Njujorški universitet, prihvatajući moje albanološke teze, nazvao me i preko interneta famous Albanian dissident and historian, dok ih Law Faculty tog universiteta i objavljuje pod naslovom THE STANCES OF KAPLAN BUROVICH ABOUT THE ALBANOLOGICAL PROBLEM, ESPECIALLY ON THE ORIGIN OF THE ALBANIAS.

Naravno da je Albance moj intervju uznemirio sa mnogih pozicija. Pre svega sa naučnih, jer sam se suprotstavio falsifikovanju istorije od njihovih “naučnika”, a zatim i sa društveno-političkih pozicija, jer su impenjirani za blamiranje i sataniziranje moje ličnosti, da se ne bi saznao zločinački tretman, koji mi je učinjen u Albaniji, gde su me i na živo odrali u doslovnom smislu ove reči, tražeći od mene da poreknem moja društveno-politička i naučna ubeđenja, jugoslovensko državljanstvo i crnogorsku nacionalnost, pa i očinstvo mojoj deci. Preko svega, afirmiranje u svetu mojih naučnih otkrića iz oblasti albanologije u suprotnosti je sa stavovima i pretendiranjima albanskih nacionalista, šovinista i rasista, štoviše i u suprotnosti sa težnjom ovih Albanaca da afirmiraju u svet njihovog Ismaila Kadare, čiju prljavu prošlost i sadašnjost na sve moguće načine nastoje da prikriju. Sami su Albanci (misleći za mene da sam Albanac!) izjavili i preko štampe da sam mojim životom i književnim stvaranjem eklipsirao Ismaila Kadare, koji je svoju slavu književnika postigao sarađujući sa tajnom političkom policijom Sigurimi protiv nas disidenata i protivnika socijal-fašističkog terora Envera Hodže. Neki od Albanaca počeli su da ponavljaju to, da sam eklipsirao Kadarea, pa i sada, pošto sam izjavio da nisam Albanac, pošto sam izjavio da se ne slažem sa njihovom falsifikovanom istorijom i besmislicama o njihovom ilirskom poreklu. Koliko za primer spominjem dobro poznatog Albanca dr Abdi Baleta, eks-ambasador Albanije pri OUN, jedan od najačih savremenit intelektualaca.

Njihovo uznemirenje vidi se i iz njihove štampe. Čim je objavljen prvi deo intervjua, ne čekajući da izađu i tri druga dela, nekakav Bekim Dika, preko lista SHEKULLI, Tirana 27.02.2003, poziva albanske naučnike da mi se suprotstave i odgovore na moje teze u vezi kardinalnih albanoloških problema, kao što su autohtonija i poreklo Albanaca. On se obratio i lično dr Ardianu Klosi, koji je pre nekoliko godina, sred Tirane, preko naučnog časopisa PËRPJEKJA izjavio da se slaže samnom da Albanci nemaju nikakve veze sa Ilirima. Naravno da se na njegov poziv nije odazvao ni Doktor Klosi ni ma koji drugi albanski naučnik, pošto svi jako dobro znaju da su moje teze naučno sasvim osnovane.

Tada, tajna albanska enverovska politička policija SIGURIMI instruira albanskog novinara iz Skoplja Daut Dauti da mi on odgovori. I eto ga, na stranicama lista VEST imate njegov članak-paskvilu pod naslovom «Skromen «prilog» kon biografijata na Kaplan Resuli», kojim – kako vidite još iz naslova – ne bavi se mojim naučnim tezama, već tobože mojom biografijom, koju njegovim lažima i klevetama nastojava da mi je ocrni, sigurno misleći da će tako, blamirajući mene, dokazati Makedoncima da su oni, Albanci, i autohtoni i sledbenici Ilira, pa i Pelazga, preko svega i da albanski «naučnici» nisu falsifikatori. Ja sam od kolege Vitomira Dolinskog tražio da ga za njegove klevete i laži bacimo na sud, ali – do danas – ni moj odgovor na njegove klevete i laži još nije objavljen.1)

Albanci koji ne znaju makedonski jezik, preko interneta i engleskog jezika, saznali su za taj moj intervju. Tada albanski SIGURIMI instruiše nekakvog Agron Tufa da prevede jedan deo mog intervjua, da ga objavi u listu TEMA i da ga proprati njegovim člankom-paskvilom, opet ne u vezi mojih naučnih teza, već u vezi mog književnog stvaranja i moje biografije, koju isto tako nastojava da mi je ocrni svakojakim lažima i klevetama, pa i najprljavijim rečima najbezobraznijeg uličara, kakvi su obično svi slavopojci Ismaila Kadare. Istovremeno instruišu nekakvog Përparim Kapllani, da preko interneta pozove svet da se ne bavi samnom, jer sam tobože poludeo, nenormalan, a u isto vreme se lično bavi samnom, i on – najprljavijim rečima, koje možete videti i pročitati na internetu. Ove prljave reči i jesu argumenti ove bande, koja me proganjala i proganja me u stopu ne samo u Albaniji, već i na sve strane sveta, gde god se pojavim. Koliko za primer vidite antologiju najprljavih reči, kojima me osuo lično Ismail Kadare, pa njegovi sljedbenici Bahri Brisku, Adem Demači, Redžep Bunjaku, Skender Shkupi, Qenan Hasani, Reshat Nexhipi i tutti quanti, svi u službi albanske tajne političke policije.

A da me Albanska tajna politička enverovska policija SIGURIMI prati na svaki korak, vidite i kilometarski članak nekakvog Skendera Shkupi, objavljen u listu ALBANIA, Tirana, maj 1999, kojim traži od savremene političke policije Albanije ŠIK ne samo da se zabrani mojim knjigama ulazak u Albaniju, već i meni lično, dok nekakav Anton Gončaj, sigurno i on Albanac, preko lista GLAS CRNOGORCA, Podgorica, oktobar 2002, gdje sam ja još u avgustu objavio jednu studiju u vezi albanoloških problema, ustaje protiv mene pretendirajući da su oni, Albanci, ne samo genealoški sljedbenici Ilira, već i Pelazga, pa da su oni formirali ne samo Rim i Atinu, već i glavni grad Japana Tokio!!!

Dok su svi, i Bugari, i Kanađani, i Englezi preveli pošteno moj intervju sa stranica lista VEST, Albanci – sigurno da bi nam dokazali da nisu falsifikatori – falsifikovali su moj teks intervjua. Koliko za primer, vidite pomenuti list TEMA (Podlistak FJALA), str. 2, gde su moje reči: «a Makedonec e i Jovan Kukuzeli, kogo Albancite isto taka go prisvojuvaat i albaniziraat pod božemnoto ime Jan Kukuzeli, iako se znae deka togaš, koga toj se rodil vo Drač, XI vek, tuka se ušte nema nitu edenedinstven Albanec”, preveli na albanski ovako: „…kurse maqedonasi Jovan Kukuzeli, të cilin shqiptarët gjithashtu e përvetësojnë dhe shqiptarizojnë nën emrin e hyjnishëm Jan Kukuzeli, edhe pse dihet se atëbotë, kur ai u lind, në Durrës, XI, madje, edhe sot e gjithë ditën nuk ka edhe një shqiptar për be». Ovo na našem jeziku znači: «a Makedonac je i Jovan Kukuzeli, koga Albanci isto tako prisvajaju i albaniziraju pod božanstvenim imenom Jan Kukuzeli, iako se zna da tada, kad se on rodio, u Draç, XI, štoviše i dan-danas nema ni jedan jedini Albanac».

Gdje su gospoda Albanci našli ono «u Drač… štoviše i dan-danas nema ni jedan jedini Albanac»?!?! U svojoj patološkoj nastrojenosti da falsifikuju, lažu i kljeveću?! Eto, ovakvim i sličnim falsifikatima, oni su nastojali i nastoje da me u očima Albanaca i celoga sveta panjkaju, blamiraju, ocrne, da bi me tako satanizirali i da bi tako odbili ljude od mene, da ne slušaju i ne čitaju moju reč i istinu, dokumentima i naučno dokazanu, koja se njima, naravno, ne sviđa.

Ja razumem organsku mržnju Albanaca protiv mene. Ona je deo njihove vekovne opšte mržnje protiv svih Slovena i hrišćana, ili  š k i e, kako nas naziva gospodin Agron Tufa sa prezrenjem. On i njegovi istomišljenici ne mogu da me ne mrze, sve dok budu postojali na njihovim nacionalističkim, šovinističkim i rasističkim pozicijama veliko-albanskih terorista.

Razumem i Redakciju lista TEMA, koja mi nije objavila ovaj odgovor, jer ovo je njihova „demokratija” i „sloboda štampe”. Razumem i sve albanske listove, koji su isto tako odbili da objave ovaj moj demant, jer ni oni nisu drugačiji od TEME i od Agrona Tufa. Svaka čast listu ARS, koji izlazi u Tirani!!!2)

Ali, ako je takva sva albanska štampa, Albanije i dijaspore, pa i skopski list FLAKA E VËLLAZRIMIT, i naš podgorički list KOHA JAVORE, nisu takvi svi albanski intelektualci, ponajmanje prosti albanski narod. Broj onih albanskih intelektualaca, koji uzimaju smelosti da i preko štampe izjavljuju da se slažu samnom, iz dana u dan raste. Sem pomenutog dr Ardiana Klosi, koliko za primer, spominjem vam i Fatosa Ljubonju, istoričara Ardian Vehbiu, prof. dr Isuf Ljuzaj, akademik dr Vinčenc Goleti, akademik prof. dr Alfred Uči, akademik prof. dr Luan Starova, Dalip Greca, Sokrat Dhima, Irhan Jubica, Piro Misha i puno drugih, koji čekaju samo priliku da se izjave.

Ipak se albanskim intelektualacima ne može oprostiti kad, videći falksifikate ove bande izbezumljenih albanskih rasista, stoje skrštenih ruku. Okovan u gvožđe i beton zloglasnog zatvora u Burelju (Albanija), sa krvavim mačem Envera Hodže nad glavom, ja (od Agrona Tufa proglašen za kukavicu!) uzeo sam smelost da branim njih, albanske intelektualce, dok oni, ni posle smrti Envera Hodže, ni sa slobode, nemaju smelosti da brane ni čast svoga naroda, kamoli i moju. Ili možda služe na čast albanskim intelektualcima i albanskom narodu ovi falsifikati, ove laži i klevete, ova blamiranja i ove bljuvotine, prljave reči albanskih uličara, koje je huškala i huška protiv mene Enverova socijal-fašistička banda, na čelo sa zločincem Ismail Kadare, koji je odavno zaslužio da se izvede i pred međunarodni sud, ne za psovke protiv mene i mojih drugova iz zatvora (tražio je od Envera Hodže i da nas oškopi!), već za rasističko indoktriniranje Albanaca i njihovo huškanje protiv susednih naroda.

Videći ovaj bes Albanaca protiv mene, dok moja braća Crnogorci ćute, Association Française d’Etude sur les Balkans, preko interneta (http://www.balkans.eu.org) i glasila LE COURRIER DES BALKANS, dana 20. maja 2005, piše: “Etant donné que les Albanais du CDB rendent beacoup hommage à des personnalités, je voudrais que l’on rendent hommage à ce grand homme Kaplan Resuli – Burovich, qui a sacrifié sa vie pour la recherche”.

GRAND HOMME ! Svaka čast mojim francuskim kolegama. Ja im najiskrenije zahvaljujem. Svestan ovoga, da na svetu ima i ljudi koji cene i poštuju moju borbu za naučnu istinu, ja je i nastavljam.

Tirana,

dana 13. martra 2003.*

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

– Albanska kampanja protiv akademika Burovića –

Dok je akademik, prof. dr Kaplan Burović, punio 33-ću godinu tamnovanja u zloglasnom albanskom zatvoru, kažnjen kao disidentni književnik na 43 godine zatvora, tobože za neprijateljsku propagandu protiv socijalizma, jedna grupa albanskih akademika sa Kosmeta, na čelo sa prof. dr Zekiria Rexha, ode kod tadašnjeg pretsednika Albanije Ramiz Alija, koji je istovremeno bio i šef Partije rada („komunističke“), i potražiše od njega da pusti Akademika Burovića iz zatvora. Pošto ih R.Alija ne posluša, Z.Redža mu pripreti: „Ose liroje nga burgu Kapllan Resulin, ose ta qes popullin në rrugë!“ (= Ili pusti Kaplana Resuli iz zatvora, ili ću izvesti narod ulicama na demostracije!). R.Alija pokuša da ih ubedi da se mane Akademika Burovića, jer nije njihove gore list. Tada Albanci Albanije i dijaspore izađoše na demostracije, naročito pred albanskim ambasadama po svetu, tražeći slobodu za Akademika Burovića, koga su oni poznavali sa pseudonimom Resuli i mislili za njega da je Albanac, pa i njihove gore list. Počeše demostracije i preko medija, štampe i radia. U svetu se stvori PITANJE RESULI! Tada R.Alija naređuje Ismailu Kadare i Ademu Demači da istupe preko medija protiv Akademika Burovića, da bi njihovim lažima i intrigama denigrirali mase i odbili ih od demostracija u prilog uhapšenog Akademika.
Kadare sa Demačiem su duševni potstrekači i demostracije albanskih studenata i profesora na Prištinskom universitetu protiv puštanja Akademika Burovića iz zatvora, koju je inscenirao R.Alija sa profesorima tog Universiteta, a uz svestranu podršku Titoista iz Beograda, starih neprijatelja Akademika Burovića. Jednu ovakvu monstruoznu demostraciju istorija čovečanstva ne pamti. Demostrirali su pošteni ljudi i preko medija, napisima, pa i ulicama gradova, ali za puštanje nevinih uhapšenika iz zatvora, a ne protiv puštanja iz zatvora, kako su to učinili ovi Albanci u slučaju Akademika Burovića. Ova će demostracija sigurno ostati u istoriji čovečanstva kao monstruozna i unikalna, bezprizorna.
Ovako je počela kampanja sataniziranja Akademika Burovića preko raznih medija još pre njegovog puštanja iz zatvora, gde su užurbano radili da ga fizički likvidiraju. Intervencijom Peresa de Kuelara, tadanjeg sekretar OUN, i Organizacije Amnesty International, akademiku je spašen život, pa je i pušten iz zatvora. Čim je izašao iz zatvora, na megdan protiv Akademika Burovića će istupiti i lično Ramiz Alija sa svojim lažima, klevetama i intrigama, javno, preko štampe, primer ovaj bez presedana u istoriji čovečanstva. Ne pamti se da je protiv jednog eks-uhapšenika istupio ni šef neke partije, kamoli i predsednik republike. Ni Musolini nije istupio ovako protiv Antonia Gramši, niti Hitler protiv Ðorđa Dimitrova!
Naravno da naš Akademik nije stojao skrštenih ruku. On se i iz zatvora borio, branio, pa je uspeo i da objavljuje (!!!), kamoli sada, sa slobode, posebno od kad je stigao u Švajcarsku, gde mu lično pretsednik Konfederacije Flavio Koti daje status političkog emigranta.
Svojim odgovorom Akademik Burović je nokautirao Ramiza Aliju, pa se ovaj sâm više nije čuo živ, ali je huškao i huška svoje agente-sluge protiv njega, počev od Ismaila Kadare i Adema Demači, pa sve do najbeznačajnijih piskara. Eks-ambasador Albanije pri OUN, dr Abdi Baleta, aktuelno najveći inteletualac Albanije, izjavljuje preko štampe da je Akademik Burović svojim javnim polemikama nadvladao i Ismaila Kadare, najsnažnije pero albanskih enverovskih papira, kamoli druge. Kako se zna, Kadare je do sada objavio sijaset dopisa-falsifikata, laži i kontradiktornih intriga protiv našeg Akademika, pa i čitave knjige, dok mu je ovaj odgovorio sa tri knjige i bezbroj dokumenata o njegovim zločinima, koji su potresli Albance, a prihvatili su ih i nealbanci, pa i poznati englez Noel Malcolm. Kažu da se i Švedska Akademija nauka oslonila na svedočanstva akademika Burovića kad je odbila kandidaturu Kadarea za Nobelovu nagradu. Sami Albanci priznaju da je polemika između akademika Burovića i Kadarea baza sudara Novoga sveta sa Starim svetom, prekretnica od enverovske socijal-fašističke literatrure i kulture k novoj, disidentnoj, radikalno demokratskoj književnosti i kulturi. Nova albanska književnost i kultura i počinje sa disidentnim delima akademika Burovića (poema BOJANA i roman IZDAJA), posebno njegovim javnim polemikama sa Kadareom i svakojakim drugim Enverovcima, koje je primorao da i na albanskom terenu razviju diskusiju o poreklu Alabanaca, dotada TABU u albanskim medijima.
Pošto su pretrpeli neuspeh Kadare, Demači i Alija, protiv akademika Burovića baca se čitava divizija albanskih piskarala, koji nema te besmislice što nisu izbljuvali protiv njega, posebno najprljavije psovke i najmonstruoznije pretnje. Ne samo što mu poriču autorstvo objavljenih dela, već mu falsifikuju i biografiju. Krajem DRS (8.8.1944), Akademik je napunio 10-tu godinu života: oni pišu da je za vreme rata bio oficir KOS-a. Poslije rata, čim je istupio kao disidentni književnik, UDB-a ga uhapsila i više puta pokušala da ga fizički likvidira: oni ga optužuju da je bio oficir UDB-e i da je kao takav, misijom, stigao u Albaniju. Enver Hodža ga kažnjava zato što je u Albaniji pretstavljao „političku i ideološku diversiju“: oni ga optužuju da ga kaznio kao agenta UDB-e. I dok su Akademika Burovića drali na živo i dano-noćno nastojali da ga fizički likvidiraju po albanskom zatvoru, pišu da je tamo – u Bosni – ubio ništa manje već 350.000 muslimana!!!
Absurditeti albanskih optužbi protiv njega zgadile su se i nekim Albancima, koji su upravo zato ustali i preko medija da ga brane. Kao takav se naročito istakao njegov zatvorski kolega Nazmi Beriša (Objavio čitavu knjigu u njegovu odbranu!) i, posebno, albanski istoričar Ardian Vehbiu.
Ovo je učinilo da se albanska rulja jako uznemiri, posebno kad su videli da svet, naučne institucije, universiteti i akademije nauka, objavljuju i usvajaju njegove albanološke teze, po kojima Albanci nisu ni autohtoni (ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu!), niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. A kad su videli da se i sred Tirane konsolidovala grupa novih albanskih naučnika, njegovih sledbenika, oni samo što nisu pobesneli. Opevali su mu preko interneta i opelo, a pozvali su (opet preko interneta!) i svoje „junake“ da pođu u Ženevu i da ga ubiju. Tada su na našeg Akademika izvršili više atentata, opet sami i u saradnji sa njihovim titoističkim kolegama u Jugosllaviji. Da, i u saradnji sa njima! Poslednji atentat mu je izvršen u Tirani, dana 01. jula 2009, kojom prilikom mu spaljuju sav tiraž njegovih 4 nova izdanja, primer ovaj bez presedana u istoriji čovečanstva. Srpska ambasada u Tirani je odmah stavljena na znanje. Dan-danas srpske vlasti ćute o ovome!!!
U drugoj polovini 2009. godine Makedonska akademija nauka i umetnosti objavila je u Skoplju ENCIKLOPEDIJU MAKEDONIJE, gde je unela i albanološke teze Akademika Burovića, pa na bazi tih teza i tretira albansku dijasporu u Makedoniji. Albanci Albanije i njene dijaspore po svetu pobesneše. Posebno oni sa Kosmeta i iz Makedonije. Odmah njihovi akademici, profesori, doktori, književnici i novinari, naoštriše strele, sablje i koplja pa pođoše u novi krstaški pohod protiv našeg Akademika preko svih medija, radio-televizije, novina, revija, časopisa i, posebno, preko interneta. Vidite ih! Oni zuje kao izbezumljene ose i šume, bruje, urliču, klinju i proklinju, psuju i prete Akademiku Buroviću. Proklinju i Enver Hodžu što ga nije ubio i smatraju to njegovom najvećom, fatalnom greškom. Evo nekoliko njihovih imena: Agim Vinca, Agron Fico, Agron Tufa, Albert Kotini, Anton Gojčaj, Bahri Brisku, Bardhyl Selimi, Daut Dauti, Fatbardh Rustemi, Fejzi Ajvazi, Hakif Bajrami, Kadri Osmani, Kalosh Çeliku, Margarit Gjoka, Marjola Rukaj, Mark Konstandini, Murat Aliaj, Nafi Çegrani, Naum Prifti, Ndue Sinishtaj, Qenan Hasani, Perparim Kapllani, Reshat Nexhipi, Redžep Bunjaku, Selim Hasanaj, Skender Shkupi, Sulë Shabani, Sheremet Krasniqi, Shpendi Topallaj, Shukri Rrahimi, Tafil Duraku i puno drugih, sa pravim imenima i sa pseudonimima, na albanskom i stranim jezicima, pa i na našem – srpskom, praveći nam se i kao Srbi i Srpkinje. Oni pišu ne samo člančiće i članke protiv našeg Akademika i njegovog stvaranja, već i kilometarske „studije“, pa i čitave knjige, stotinama stranica. Aktuelno Akademik Burović je opsesija svih Albanaca. Lomeći strele, koplja i sablje nad njegovom glavom oni polažu ispite svog „patriotizma“, a mnogi i svog „marksizma-lenjinizma“. Albanska mafija je uvukla u rat protiv našeg Akademika i švajcarske vlasti, koje su dobro podmazane droga i prostituta-dolarom da bi mu skinule status političkog emigranta i proterale iz Švajcarske. Protiv Akademika realno je objavljen svetski rat, jer se protv njega bore ništa manje već pet država: Albanija, zvanična Srbija, Crna Gora, Makedonija i Švajcarska.
Jedno ovakvo angažiranje protiv jednog jedinog čoveka, književnika i naučnika, ne pamti istorija. Ni ona Albanije, niti ona Balkana, Evrope i sveta! Ovako se nisu angažovali ovi Albanci ni protiv Cara Dušana, ni protiv Ðorđević Vladana, ni protiv Musolinia Italijana, niti protiv Hitlera Germana! Pa ni protiv Josipa Broza Tita, Aleksandra Rankovića! Ni protiv Slobodana Miloševića!
Objavio je austrijski akademik, prof. dr Gustav Veigand pre 100 godina 12 argumenata, kojima dokazuje da Albanci nemaju ništa zajedničkog sa Ilirima, pa ovi Albanci dan-danas nisu protiv njega objavili ni jedan jedini člančić. Je li moguće da je naš Akademik značajniji od akademika Veiganda?!
Ovo angažiranje ovih Albanaca protiv našeg Akademika zar ne govori o posebnom značaju njegove ličnosti i njegovih književnih i naučnih ostvarenja?! Srbo-Crnogorci, pa i Makedonci, imaju puno svojih akademika. Protiv nijednog od njih se ovi Albanci nisu ustremili. Ni protiv dr Petra Popovskog, koji je objavio knjigu od 1.170 stranica, kojom pretendira da je Skenderbeg, nacionalni heroj Albanaca, svojim nacionalnim poreklom Makedonac, a ne Albanac! Akademik Burović nije ni kandidat koje akademije nauka Srbo-Crnogoraca i Makedonaca. Ovi Albanci, koji su mu dodelili – misleći da je Albanac i njihove gore list (!) – naučna zvanja PROFESOR i DOKTOR, pa su ga proglasili i za AKADEMIKA, pa i za POČASNOG ČLANA njihove akademije, sada mu poriču sve to. Štoviše, iako znaju sasvim dobro da je dva puta diplomiran, na Universitetu u Skoplju i na Universitetu u Tirani, poriču mu i diplome: jedva mu priznaju diplomu XV Beogradske gimnazije sa Lekinog Brda. Ili ovo nije istina, g. Bahri Brisku?! Ili za ovo nisu vas instruirali koliko u jugoslovenskoj UDB-i, toliko i u albanskom SIGURIMI-u?!
Je li moguće da se od eks-jugoslovenskih akademika (ni od sadanjih srpsko-crnogorskih i makedonskih!) još niko nije afirmirao kao veći albanolog, kao veći poznavalac i branilac srpskog Kosova, od akademika Burovića?!
Znamo da su akademika Burovića ovi Albanci 10 puta na živo odrali trazeći mu albansku čapru, tražeci od njega da porekne ne samo Kosovo, već i Jugoslaviju, jugoslovensku (srsko-crnogorsku) nacionalnost i državljanstvo, pa da se izjavi za Albanca! Znamo da su mu masakrirali porodicu, ubili decu! Znamo i to, da im je na sve to, iako okovan u gvožđe i beton monstruoznog zatvora Burelji, odgovorio: PIČKA VAM MATERINA, ALBANSKA SOCIJAL-FAŠISTIČKA I ŠOVINISTIČKA BAGRO! MIČITE RUKE SA KOSOVA, JER JE BILO I JESTE NAŠE!!! Preko svega znamo i to da su ne samo Kosovo, već i čitavu Jugoslaviju porekli oni koji nisu bili ni u koji jugoslovenski zatvor (!), koji se nisu nikako odrali ni jedan jedini put, oni koji su uživali i uživaju sve blagodeti stvorene od jugoslobenskih naroda! Znamo i to da su ove vlasti, jugoslovensko-srpske, proglašavali (i proglašavaju!) za vitezove i heroje one koji nisu pokazali ni stoti deo viteštva i herojstva akademika Burovića. Nejugosloveni su od vremena proglasili akademika Burovića za Mandelu Albanije i Balkana! Ne kažu uzalud da u svom selu niko ne postaje svetac!
Ali, vratimo se paskvilama Albanaca protiv našeg Akademika. Koliko za primer, uzimam na razmatranje kilometarsku „studiju“ Selimi Bardhyla, koju je pod naslovom A janë vendas shqiptarët?- Reagim ndaj librit të fundit të Kapllan Resulit (Buratoviçit) “Who are albanians” (Kush janë shqiptarët), botim i vitit 2008 (Jesu lu Albanci meštani?- Reagiranje na poslednju knjigu Kaplana Resuli-a (Burovića) „Who are albanians?“ (Ko su Albanci?), izdanje 2008. godine, koju je objavio 23. novembra 2009. godine na Forumu: Kavaja Forum i Qytetit: http://www.kavajaonline.net.
Selimi Bardhyl, pretendirajući da su Albanci autohtoni svugde na Balkanu, genealoški sledbenici Ilira, pa i Pelazga, nastojava da nas u to ubedi navodeći imena nekih autora, koji su rekli to, ali ničime nam nisu i dokazali. Nisu ni pokušali. Oni su samo papagalski ponavljali ono što su čuli ili čitali kod drugih, svojih prethodnika, da su Albanci autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi. Najvećem pelazgomanu svih vremena, Augustu Šlajheru, ne spominje ime, jer sasvim dobro zna da ga je svojom konstruktivnom kritikom pobio austrijski akademik, prof. dr Gustav Majer, najveći albanolog svog vremena, koga su – nemajući kud – prihvatili i albanski naučnici, akademici, pa u njihovoj ISTORIJI ALBANSKOG NARODA izjavljuju:

„Mišljenje Šlajhera za pelaško poreklo Albanaca oboreno je argumentiranom kritikom G. Majera, koji u godinama 1878-1890 odredi položaj albanskog jezika kao jedan jezik bez veze sa pelaškim stablom“.

Sâm B.Selimi nastojava da nas ubedi da su Albanci genealoški sledbenici Pelazga ovim „etimologijama“: “pellazgë (alb. shpellagji, ljudi pećina). Zeusi, prema Homeru Pelazg, cf Iliada XVI/234, zar se nije rodio u pećini – alb. shpellë?; lelegët (alb. le lesh, čovek sa dlakama); ligurët (alb. lëkurë, čovek pokriven sa lëkurë = alb. „koža“); iberët (alb. i parë, të parët që e lanë grupin pellazg për t’u vendosur në Iberi = alb. „prvi, prvi koji su napustili grupu Pelazga da bi se nastanili u Iberiji“); frigjianët (alb. frikoji, të ikurit nga frika = alb „strašlivci, izbegli od straha“); lisianët (alb. liqen, liqet, popull i detit, i liqenit, i ujit = alb. „jezero, jezera, narod mora, jezera, vode“)”.
Koliko su ove etimologije ispravne dovoljno je da se setimo da reč shpella, koju ovaj „sveznalac“ postavlja kao ekvivalent imena pellazgë (Pelazgi), nije albanska. Dok su se Pelazgi tako nazivali preko 2.000.000 godina pre nove ere, reč shpella (od neo-latinskog spila!) ušla je u albanski jezik oko 3.000.000 godina pošto su se tako nazvali Pelazgi!!! Prema tome alb. shpellë sa imenom Pelazg nema nikakve veze. A ovako i sve druge „etimologije“ ovog i njemu sličnih „etimologa“.
Sigurno da ovim „etimologijama“, kako to obično čine svi ovi Albanci, on dodaje i nekoliko falsifikata, kao što su: „u ENCIKLOPEDIJI JUGOSLAVIJE (tom V, Zagreb 1968), i u ISTORIJI NARODA JUGOSLAVIJE (tom II)“ tobože piše: „godine 1389. Kosovo je pripadalo Albaniji“.
Svestan da sa ovako naivnim i antinaučnim „etimologijama“, posebno i sa falsifikatima (!), ne dokazuje se ništa, a pošto je konstatirao da su se sa akademikom, prof. dr Kaplanom Burovićem „ujedinili čitava jedna druga vrsta albanskih „naučnika“, koji su se „moderirali“…iz naše zemlje (Albanije!-LT), koji hteli ne hteli čine stvar tuđinaca“ – on lansira poziv „istoričarima i naučnicima našim (albanskim!-LT) da odgovore argumentima tezama, koje gospodin Kaplan Resuli pretstavlja u negovoj knjizi, gde on donosi puno činjenica i „naučnih“ referencija, uključujući i 12 famoznih argumenata albanologa Gustava Weiganda…Vreme je da se suoče, a ne da ravnodušno posmatraju, kad se srpski lobi bacio u napad“.
Koliko da se zna, „srpski lobi“, do akademika Burovića militirao je na strani pelazgomanije i iliromanije Albanaca. Štaviše, i pošto je akademik Burović pretstavio svoje albanološke teze (od Albanaca nazvane „crne teze“!), „srpski lobi“ nastavio je da vije kolo prema dobošu albanskih pelazgomana i iliromana, autohtonomana, a pokoji od njih i dan-danas nastavlja da vije to kolo (Srđa Trifunović, Bora Ćosić!), iako treba da su saznali da se i sami Albanci otkidaju sa tog kola, sudeći za problem porekla Albanaca trezvenije, sa zdravih naučnih pozicija, a ne sa pozicija romantizma XIX veka. Koliko za primer vidite knjigu na albanskom i srpskom jeziku IZ ISTORIJE ALBANACA, službeno izdanje sred Beograda 1969. godine. Znači – anti-albanski „srpski lobi“ nije ni postojao, niti postoji dan-danas. Akademik Burović je bio i nastavlja da je „slamka među vihorove“, koga besomučno, krvnički proganjaju Titoisti, konvertirani u nacio-baliste, nazivajući ga i Albancem, Šiptarinom, pa i „prodanom dušom“!!! Oni i kada vide u njegovoj radnoj sobi fotografiju Njegoša (u dokumentarnom filmu „Mandela Albanije“, prikazan 1995. od Beogradske televizije), urliču protiv njega: „Šta će Njegoš, Šiptarine, u tvom stanu?! On nije tvoj! On je naš!“
Ali da, postojali su i postoje naučnici, istoričari i filolozi, akademici i albanolozi, među najpoznatijim u svetu (znači – nesrbi!) koji su rekli i dokumentirali, dokazali da Albanci nisu autohtoni i da nemaju nikakve genealoške veze ni sa Ilirima, kamoli i sa Pelazgima. Naučnici i akademici, austrijski albanolozi, nemački, italijanski, francuski, engleski, rumunski, mađarski, grčki i drugi!!! Ove su sledili i albanski naučnici, najpoznatiji albanski albanolozi, kao što su akademici Eqrem Çabej, Aleks Buda, Shaban Demiraj i drugi, koje B.Selini i ne spominje nigde u njegovoj „studiji“, jer dobro zna da su se izrazili protiv autohtonije, protiv pelazgomanije, pa i protiv albanske iliromanije. Ove je sledio i Akademik Burović, koji je bio učenik i student njihov, onako kao što su danas učenici i studenti njegovi oni Albanci, koje B.Selimi naziva „naučnici“ (u navodnike!) i priznaje da se sa akademikom Burovićem „ujedinila čitava jedna druga vrsta albanskih „naučnika“, koji su se „moderirali“…“
I dok se sa Akademikom Burovićem ujedinila čitava grupa albanskih naučnika, „srpski lobi“ ne samo što stoji po strani, već i sistematski sabotira stvaranje Akademika Burovića, pa vrši i atentate na njega, samostalno i u saradnji sa albanskim lobiem Selimi Bardhyla. Akademik Burović puni 76 godinu života! Jednu jedinu knjižicu mu „srpski lobi“ nije objavio, u jedno vreme što su zvučnicima veliko-albanske politike objavlivali i objavljuju njihove ćitape albanske pelazgomanije, iliromanije i autohtonomanije. Ili ovo nije istina?! Vidite „delo“ Albanca Preljoc Margiljaj ILIRI GOVORE ALBANSKIM – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM, koje su znojem crnogorskog naroda objavili 2001. sred Podgorice, na albanskom i srpskom jeziku!!! Vidite i delo akademika Burovića KO SU ALBANCI?, koje se uzalud mučio naš književnik Miodrag Lukić da objavi u Srbiji. „Srpski lobi“ dan-dans ne dozvoljava da se ta knjiga objavi ni privatno u Srbiji! (Ta i nijedna druga knjiga akademika Burovića!) Objavio ju je van Srbije, na srpskom, albanskom, makedonskom i engleskom jeziku, sam autor, plaćajući štampariju i razdajući knjige na poklon!!! I ovo primer bez presedana u istoriji srpskog naroda i čovečanstva.
Što se tiče „ravnodušnih posmatrača“ Akademije nauka Albanije, ako je istina da je B.Selimi pročitao delo akademika Burovića KO SU ALBANCI?, na str. 3, velikim crnim slovima, izneta mu je izjava tih akademika:

Sve što kaže Akademik Burović o poreklu Albanaca, znamo mi to od vremena, pre njega i bolje od njega, ali sada nije vreme da se to kaže. Treba da prethodno ujedinimo Kosovo sa Albanijom, pa ćemo tada i mi to priznati.

Ovu izjavu mogu slobodno da potpišu i oni iz „srpskog lobia“. Ili ne?!
Svetske naučne institucije, universiteti i akademije nauka, priznali su akademika, prof. dr Kaplana Burovića za najvećeg savremenog albanologa. Inde ira ovih Albanaca.
Njegova srpsko-crnogorska braća nastavljaju da ga drže u njihovim crnim listama zato što je bio (i jeste!) anti-titoista, pa ga zato i krvnički proganjaju, busajući nam se u prsa za demokrate i antititoiste, za naučnike! Ili ovo nije istina, „drugovi“ srpsko-crnogorski akademici?!
E pa evo srpska smrtna sagrešenja! Evo i zašto se Bog dragi na Srbe razljuti!