Kaplan Burovic

Home » Drugi o Kaplanu Burovicu » PERO AKADEMIKA BUROVIĆA – TOP I RAKETA

PERO AKADEMIKA BUROVIĆA – TOP I RAKETA

PERO AKADEMIKA BUROVIĆA – TOP I RAKETA

– Povodom knjige Ajke Ajtić o Akademiku Buroviću –

Ima nekoliko meseci što je izašla iz štampe knjiga 101 DJELO AKADEMIKA BUROVIĆA, u izdanju IP „Balkan“. Sastoji se iz tri glavna dela.

U prvom delu se iznosi detaljna biografija akademika, prof. dr Kaplana Burovića. U drugom je lista od 101 knjige, koje je do sada Akademik objavio, a koje su mu u značajnom delu zapljenjene od policije, pa i spaljene na njegove oči. Uz svaku knjigu ima i kratke podatke. U trećem delu je lista knjiga drugih autora, koji su pisali pro i protiv Njega, isto tako sa kratkim podacima.

Biografiju Akademika Burovića autorka je podelila u tri razdoblja, koja se poklapaju i sa tri razdoblja njegovog stvaranja.

Prvo razdoblje, jugoslovensko, počinje sa njegovim prvim koracima u životu, školovanjem i prvim objavljenim stvarima. Akademik se rodio u Ulcinju, školovao se u Nišu, Skoplju, Dubrovniku i maturirao je pri XV Beogradskoj gimnaziji na Lekino Brdo, uvek kao odličan učenik i istaknuta društveno-politička ličnost. U desetoj godini je dobio i prvi „honorar“ – batine za jednu satiričnu pesmu. Godine 1952. objavljuje disidentnu poemu BOJANA, a 1953. se bira za glavnog i odgovornog urednika Beogradskog lista ISKRA. Sarađivao je sa Cetinjskim časopisom SUSRETI, gde je često objavljivao svoje pripovetke, pa i sa Prištinskim listom JEDINSTVO. Studije je započeo na Pravni fakultet, ali se diplomirao na Albanologiji u Skoplju. Kao student upoznao se sa pripadnicima albanske dijaspore, naučio njihov jezik i počeo da piše i na albanskom, za što ga snažno podržao dr Esat Mekuli, koji je poznavao još iz rata njegovog brata, pukovnika JNA Dževdeta. Ovaj mu skoro iz broja u broj časopisa JETA E RE objavljuje pripovetke, novele, pa i roman FANOLA, koji je prihvaćen kao bestseler. Tako da se vrlo brzo afirmirao među njima kao jedan od najvažnijih književnika, da ga i profesor Albanologije na Universitetu u Skoplju dr Petro Janura uvodi u svoja predavanja kao istaknutog savremenog književnika.

Po završenim studijama počeo je da radi kao profesor jezika i književnosti u Tetovo, otslužio vojnu obavezu u Skoplu, oženio se i dopao zatvora. Albanski književnik Adem Demaçi, da bi se spasio zatvora, dao je UDB-i jednu lažnu izjavu protiv Akademika Burovića, pa izlazi i pred sudom kao svedok Udbine optužnice. Akademika kažnjavaju sa 2 (dve) godine strogog zatvora kao disidentnog književnika, ali pred sud ne iznose BOJANU (da ne bi konkurisao Milovanu Ðilasu!), već njegovu pripovetku KNJIŽEVNIK, koja mu je zapljenjena u redakciji lista FLAKA E VLLAZNIMIT u Skoplju. Više puta pokušavaju da ga fizički likvidiraju još pod istragom. Jednom prilikom oblili su ga u krv i bacini u nesvest.

Zatvor je izdržao do poslednjeg dana u Idrizovo, kraj Skoplja, gde se afirmirao kao heroj i agens spiritus, kao simbol najsvetijih ideala čitave jedne generacije, dok su vlasti na sve moguće načine pokušavale da mu insceniraju novo krivično delo i da ga nanovo kazne, ali bez uspeha.

Po izlasku iz zatvora, Akademik Burović beži za Albaniju, a stopama generala Vlada Dapčevića, sa kojim se lično poznavao. Kao i general, i Akademik je tražio od albanskih vlasti da mu dozvole da pređe u SSSR. Dok generala Albanci propuštaju da pređe u SSSR, Akademika su zadržali i pokušali da ga vrate Josipu Brozu Titu, a u zamenu za albanskog književnika Martin Camaj, koji beše pobegao Enveru Hodži. Pošto im ova razmena propade, Enver Hodža drži Akademika kao taoca, za neku drugu razmenu. Ovako je počeo Akademik svoje drugo razdoblje života i stvaranja, ovaj put u Albaniju, gde nastavlja studiranje albanskog jezika, pa se i po drugi put diplomirao na Universitetu u Tirani kao vanredan student. Ovde je tako savladao albanski jezik, da ni akademik, prof. dr Eqrem Çabej, najveći poznavalac albanskog jezika, nije primetio da mu to nije materni jezik, ni kad je čitao njegova dela, niti kada je govori sa njim.

Iako mu se ne dozvoljava da ma što objavi na njegovom srpskom jeziku, Akademik nastavlja da piše ovim jezikom. Istovremeno piše i na albanskom, ali mu ni na tom jeziku ne dozvoljavaju da objavljuje. Snagom svog talenta i ustrajnom borbom, on razbija albansku blokadu i stiže na sâm vrh albanske književnosti, konkuriše najvećem albanskom književniku Ismailu Kadare, pa ga i ekslipsira. Ne samo Kadare, već se i sâm E.Hodža razbesni, posebno kad ču da Albanci traže za zvanični, književni i službeni jezik, upravo jezik njegovog romana IZDAJA, napisan geginskim dijalektom. A kad ga staviše na znanje da je taj roman i disidentnog karaktera, da je u ličnosti Mula Mamer Hodže pežorativno pretstavio njega, Enver Hodžu, pa da ga i narod posprdno sada naziva MULAI, on je odmah naredio da se Akademik stavi u policijsku preradu i likvidira. U to vreme mu stiže i zahtev Josipa Broza da mu preda ili likvidira Akademika, kao uslov da mu ovaj skine sa vrata svilenu vrpcu Kineza: Kina je E.Hodži prekinula svu ekonomsku pomoć, pa se spremala da prekine i diplomatske odnose.

E.Hodža je provocirao Akademika da ubije svoju suprugu, pa i decu rođenu u braku sa njom, da bi ga uhapsio i likvidirao kao običnog zločinca. U vezi sa ovim on je napisao i govor o tobožnjem ubistvu žena od ljubomornih muževa, koji je mislio da lično održi odmah posle hapšenja Akademika. I ne znajući ništa što mu se sprema, Akademik mu je taj „istorijski“ govor spalio u ruke, pa ga E.Hodža uneo posle mnogo godina u njegova „dela“ objavljena u seriji, kao govor tobože održan u Politbirou.

Pošto su im propale sve provokacije, Akademika hapse i kažnjavaju na 43 godine monstruzonog zatvora, tobože za neprijateljsku propogandu, priznajući i u sudskom rešenju da je on pretstavljao u Albaniju političku i ideološku diverziju.

Od dana hapšenja Akademik je razvio zastavu otvorene borbe protiv socijal-fašističkog režima Envera Hodže, smelo dokazujući dokumentima, činjenicama i argumentima da je E.Hodža uzurpirao narodnu vlast i proletersku diktaturu pretvorio u ličnu, krvavu socijal-fašističku diktaturu, da on i njegova klika ne poštuju nikakve zakone, pravila i principe, ne samo međunarodne, već ni one koje je lično izglasao i pravi se kao da ih poštuje.

Prvi mu je dokumenat njegova presuda, koju je dao svim uhapšenicima da je pročitaju, a gde se kaže da se kažnjava za neprijateljsku propagandu. On tome usmeno dodaje: „Ja sam strani državljanin. Ne samo po međunarodnim zakonima, već i prema albanskom, strani državljanin se ne kažnjava zato što misli i govori drukčije od Envera Hodže i njegove klike. Albanske vlasti imaju pravo da me proglase za personna non grata i da traže od mene da se udalim sa teritorije Albanije, a ne da me hapse i kažnjavaju zato!“

Albanske su vlasti permanentno nastojale da ga fizički likvidiraju, ali bezuspešno. Više puta su ga oblili u krvi, polomili mu sve zube i kosti, na živo ga odrali 10 puta u doslovnom smislu reči. Prostituisali su mu suprugu, masakrirali kćerku, sina uhapsili a nevesti sina skočili nogama na trbuh i primorali je da pobaci dete od 5 meseci.

U monstruoznim uslovima zatvora u Burelju, gde je bilo i zabranjeno da se piše, Akademik Burović i piše i objavljuje. Da – i objavljuje, što do sada nije stigao da učini nijedan politički uhapšenik tzv Istočnih zemalja. On je od svojih dela pravio male knjige džepnog formata i davao na čitanje ne samo osuđenicima svoje ćelije, već i drugima, po drugim ćelijama. Njegove pesme su osuđenici učili i napamet, dok su njegove stihove upotrebljavali i kao poslovice. Sonet DOĆI ĆU! ovog Akademika probio je zidove od armiranog betona ovog zatvora i stigao na stranice časopisa NËNTORI, glavni organ štampe Saveza književnika Albanije, koji dodeljuje sonetu i prvu nagradu, naravno – imenom jednog drugog pesnika, blizak vladi.

Na zidu zatvora Akademik je prilepio i OPTUŽNICU protiv albanskih vlasti, kojom ih je optužio da su uzurpirale narodnu vlast i proletersku diktaturu, da su uspostavile socijal-fašističku diktaturu i da ne poštuju nikakve zakoni, pravila i principe, jer su jedna najobičnija crna banda, kriminalna i omražena od čitavog naroda.

Godinu-dve pre smrti, i ipsissimus Enver Hodže će pismeno i javno priznati da „Oni što upravljaju albanskom državom i Partijom rada, nisu ništa drugo do samo jedna crna banda, kriminalna i omražena“.

Ovaj će E.Hodža priznati i jednu drugu tezu Akademika Burovića: da albanskoj nauci nedostaje naučna objektivnost.

Sami su Albanci, ne samo Akademikove kolege, već i neprijateljski raspoloženi prema njemu, proglasili Akademika Burovića za Mandelu Albanije. Pa i sami oficiri uprave zatvora nazivali su ga admiralom jugoslovenske mornarice, jugoslovenskim ambasadorom, a često i RTV Beograd, pošto je u zatvorskoj ćeliji prevodio albanskim zatvorenicima sa srpskog na albanski emisije RTV Beograda.

Intervencijom sa svih strana sveta, pa i lično generalnog sekretara UN Peresa de Kuelara, demostracijama pred albanskim ambasadama i delegacijom stranih akademika kod Ramiza Alije, tadanji pretsednik Albanije, ovaj je bio primoran da pusti Akademika iz zatvora.

Izlazeći iz zatvora Akademik je izneo i oko 100.000 stranica rukopisa, što nam svedoče sami Albanci, njegove zatvorske kolege.

Treća perioda života i stvaranja počinje u Švajcarskoj, gde je Akademik tražio status političkog emigranta, koji mu je odmah dat, i to lično od predsednika konfederacije g. Flavio Kotti.

U ovoj trećoj, švajcarskoj periodi stvaranja i društveno-političke delatnosti, Akademik Burović se posebno angažovao naukom i demaskiranjem stalinizma (titoizma i enverizma), jugoslovenskog verskog fundamentalizma i albanskog šovinizma i rasizma, pa i švajcarske „slobode“ i „demokratije“. Nije bilo i nema na svetu ličnosti koja je demaskirala i demaskira stalinizam, verski fundamentalizam, albanski šovinizam i rasizam, pa i zapadnu „demokratiju“ kao Akademik Burović. Nije bilo i nema na svetu ličnosti koja je sensibilizirala svetsku javnost protiv stalinizma, verskog fundamentalizma, šovinizma i rasizma, kao Akademik Burović. Nije bilo i nema te ličnosti koja je doprinijela kao Akademik Burović u borbi protiv pomenutih zla našega vremena. Isto tako, nije bilo i nema te ličnosti koja je tako skupo platila tu svoju ustrajnost i nepomirljivu borbu protiv verskog fundamentalizma, protiv šovinizma i rasizma, protiv lažne demokratije, falsifikovane istorije.

Upravo zato ga ni ovde, u Švajcarskoj, ne ostavljaju na miru. Protiv njega se okomila albanska mafija na vlast, uz koju deluje i jugoslovenska mafija. Ništa manje već pet država su se zarekle protiv njega i proganjaju ga svakojakim zločinima. Protiv njega se vodi svetski rat, zato što se bori za naučnu istinu, za slobodu i demokratiju, onako kako se do danas nije borio i ne bori se niko drugi. Enverovci Albanije su ga sataniziranjem pretvorili u bauka, da bi njime zastrašili sve druge, koji mogu pomisliti da pođu njegovim stopama. Titoisti Jugoslavije od vremena ga imaju na svojoj crnoj listi kao antitoistu. Isto tako na crnoj listi ga imaju i fundamentalisti svih vera. U Švajcarskoj ga „socijalisti“ imaju na crnoj listi kao „antisocijalistu“, a kapitalisti – kao komunistu. Ova dva glavna mlinska kamena Švajcarske mleli su mu i melu mu kosti svakodnevno, nemilosrdno, krvnički. I ne samo njemu, već i njegovoj novoj supruzi, i njegovoj deci od prethodne žene i sinu rođenom u Švajcarskoj. Sve – busajući se u prsa protiv stalinizma!

Sabotiraju mu stvaranje, spaljuju mu knjige, vrše na njega i atentate, pozivaju i preko interneta svoje junake da pođu u Ženevu da ga ubiju. Preko interneta su mu opevali i opelo, primer ovaj bez presedana u istoriji čovečanstva.

I eto, što se više bore protiv njega, to on više piše i obavljuje, jer – pošto nema topova i raketa na raspolaganje da raspali po njima – pretvorio je u top i raketu svoje pero, na vrh kojeg je razapeo zastavu strogo naučne istine o svemu, sudeći o svemu ni po babu, ni po stričevima.

101 delo! Sva privatno štampana! Sva razdata na poklon! Na više jezika i više izdanja jednog istog dela. Među njima i kapitalna dela: roman IZDAJA (4 izdanja), studije KO SU ALBANCI? (na srpskom, engleskom, albanskom, makedonskom i slovenačkom), BUROVIĆI-PORODIČNA ISTORIJA, ISTORIJA ULCINJA, ENCIKLOPEDIJA ULCINJA i mnoga druga, koja učiniše Redakciju svetske WIKIPEDIJE da ga unese tamo, a Albance, Enverovce i one koji se vuku za nos od Enverovaca, da pobesne i urliču i preko medija protiv Akademika Burovića, kako to nisu do danas urlikali ni protiv onih koji su im okupirali Albaniju.

Svojim knjigama i naučnim istinama Akademik Burović je razbio sve blokade. Razbijanje jugoslovenske blokade je dospelo do tog stepena, da je i eks-sekretar Komiteta partije u Ulcinju, sada zvanični dopisnik iz Ulcinjan glavnog crnogorskog lista POBJEDA, Aleksandar Janinović, izjavio u tom listu: „Ni kultura u ovom periodu ne „rađa“ obilato. Bolje reći i ona, uz rijetke izuzetke, miruje. Međutim, mir je opet poremetio Kaplan Burović. Ovaj rođeni Ulcinjanin stigao je ovih dana iz Ženeve i donio odštampan RIJEČNIK ULCINJSKOG NAREČJA i godišnjak ULCINJ. Mnogi se Albanci sa njime ne slažu. No, to je tako. Burović kad stigne donese malo (kulturne) bure i ode u Švajcarsku. Za njim ostanu teme…Na primjedbu da će (njegova nova knjiga) već sada, vjerovatno, izazvati novu buru, Kaplan kaže da ga to neće iznenaditi. Burović se na buru navikao, a ovje ima i spremnu odbranu“.

Ove reči do sada nisu rečene ni usmeno, kamoli preko štampe, za nijednog književnika Ulcinja, Crne Gore, pa ni Jugoslavije, za nijednog autora, stvaraoca, pa ni za članove Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti.

Buru je izazvao ovaj Burović ne samo u njegovom Ulcinju, Crnoj Gori i Jugoslaviji, već i širom Balkana, Evrope i sveta. Njegove se albanološke teze diskutiraju i usvajaju i preko okeana, i tamo – u Americi i Australiji, uvode se i u enciklopedije. On je tim tezama slomio i same najtvrdoglave Albance, što nam se dokazuje poslednjim poglavljem ove knjige.

Do danas su o Akademiku Buroviću i njegovom stvranju, pro i protiv, objavljeni hiljadama članaka, stotinama recenzija i studija, a u knjizi Ajka Ajtić je registrirala i 100 knjiga.

Od ovih 100 knjiga pro i protiv Akademika Burovića 65 su napisali Albanci. Od ovih 65 knjiga 26 su protiv našeg Akademika, dok su 39 pro Akademika.

I dok od onih 26 autora, koji pišu protiv Akademika, svi su njegovi izjavljeni neprijatelji, skoro svi demaskirani i kao Enverovci (među njima je i Ismail Kadare, sa tri dela, pa i lično Ramiz Alija – eks pretsjednik Albanije i šef Partije rada Albanije!), i dok su skoro svi drugi sasvim nepoznati, plaćeni i instruirani od albanske mafije na vlast, oni koji pišu pro Akademika Burovića nisu samo njegovi ratni drugovi, istomišljenici, već i njegovi neprijatelji, koji se pred činjenicama poklanjaju i priznaju ne samo njegovo herojsko držanje po zatvorima, već i izuzetno veliki značaj njegovog stvaranja, kako književnog, tako i naučnog.

Među ovima je i akademik, prof. Dhimitar S. Shuterići, okoreli Enverovac, izjavljeni neprijatelj Akademika Burovića, koji – u ime Saveza književnika Albanije, službeno, u glavnom raportu, održanom na Drugom kongresu Saveza književnika, izjavljuje da roman IZDAJA Akademika Burovića je jedno od glavnih dela albanske proze, pa da je Akademnik, tim delom, nadmašio i njihovog Kadarea.

Drugi Albanac, poznati filmski i pozorišni glumac Pjetër Gjoka, izjavljuje da je roman IZDAJA chef-d’oeuvre albanske proze svih vremena, dok ga Akademija nauka i umetnosti Albanaca, za ovo delo, proglašava i za svog POČASNOG ČLANA, a drugi ga proglašavaju i za sveca, pa i za Isusa Hrista, dok sâm roman proglašavaju za JEVANÐELE albanskog patriotizma, što nije slučaj ni sa jednim drugim delom albanske književnosti, ponajmanje sa delima Ismaila Kadare!

Pjetër Gjoka je izjavio i ovo: „I da Kapllan Resuli više ništa drugo ne napiše, romanom IZDAJA on je za sva vremena ušao u albansku književnost i zaslužio da mu se sred Albanije podigne spomenik nad svim drugim spomenicima!“

I svima poznati albanski pesnik, akademik, dr Esat Mekuli, od vremena je okarakterisao našeg Akademika rečima „Ulqinaku i talentuartalentirani Ulcinjanin“.

Akademika Burovića su visoko ocenili i strani naučnici, kao što je Kanađanin dr Robert Elsie, koji, na listi onih što su stvorili ozbilnu albansku književnost, na prvo mesto stavlja upravo našeg Akademika Burovića, dok ga Njujorški Universitet i Francuski institut za balkanološke studije proglašavaju za famous dissident and historian, za Mandelu Albanije, pa i za grand homme.

Da zatim ne govorimo o našima, eks-jugoslovenskim ličnostima, o Milovanu Ðilasu, Dušanu Kostiću, Ćamilu Sijariću, Radovanu Nikoliću, Radonji Vešoviću, Mr. Živku Markoviću i drugima, koji su Akademika Burovića još 1953. godine uporedili sa najznačajnijim književnicima vremena, a u poslednje vreme uporedili su ga i sa najznačajnijim muslimanima jugoslovenske stvarnosti, kao što su Meša Selimović, Skender Kulenović i Emir Kusturica. U isto veme jugoslovenski ambasador pri OUN, dr Vladimir Pavičević izjavljuje: „Da sam znao ko je Kaplan Burović, uhapsio bih albanskog ambasadora u Beogradu i rekao Enver Hodži: „Pusti mi Kaplana, da ti pustim ambasadora!““.

Rodoljubiva, književna i naučna ličnost akademika, prof. dr Kaplana Burovića je neosporna i vrlo značajna, vrlo aktuelna, ne samo za nas, već za ceo svet. On je svojom herojskom borbom i svojim kapitalnim delima, svojim stvaranjem, tako mnogo doprineo za sve, da ne samo sred Albanije, već i sred Srbije, sred Kosova, treba mu podići spomenik pored spomenika Miloša Obilića i Cara Lazara.

Treba znati da je jedan Burović, godine 1830, na čelo svojih Hervegovaca jurišao na Kosovo, potukao Turke i oslobodio ga. Dva druga Burovića, Krsto i Vasilije, natopili su svojom krvlju Kosovo duz DSR, pa su položili i svoje živote u borbi protiv italijanskih, nemačkih i albanskih okupatora.

Akademika Burovića, u njegovoj borbi za narod i domovinu, više puta su ubili, ali je on, kao ptica feniks, vaskrsnuo i nastavio borbu. Pa i u 76- toj godini života, slomljenih zuba i kostiju, nastavlja kao kakav mladić, ne pitajući ni za klevete, niti za smrt.

Upravo povodom 75-te godine rođenja ova knjiga Ajke Ajtić je i objavljena od prijatelja akademika, prof. dr Kaplana Burovića, koji – kako je to od vremena rekao A.Janinović – u krilu svog naroda ima i spremnu odbranu, sa koje god strane bude napadnut.

Luka TOMOVIĆ


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: