Kaplan Burovic

Home » Sudbina Kaplana Burovica » Mandela Albanije u medijskoj blokadi

Mandela Albanije u medijskoj blokadi

Katanac za pisanu reč

 

    Odkadaje akademik Kaplan Burovićizašaoizalbanskogvišedecenijskogzatvoraijavno, prekomedija, izjaviodaponacionalnostinijeAlbanac, posebnoodkadajealbanskustvarnostiliteraturuizložionaučnojanaliziikritici, odkadajeEnverHodžudemaskiraoidokazao činjenicamada, nesamo štonijebiokomunista već da nije poštovaonikakvezakone, pravilaiprincipe, stav Albanaca prema Buroviću postao je negativan. To se posebno ispoljilo odkadajenjihoveistorijskefalsifikate, dasuautohtoniisledbeniciIlira, paiPelazga, oboriodokumentima, naučnimčinjenicamaiargumentima

 

Kaplan BUROVIĆ, akademik

 

Stranice albanske štampe, albanskih medija, radio-televizija i sajtova, zatvorene su za mene. Preko tih medija se dozvoljava samo napad na mene. I ne samo što mi preko njihovih medija ne dozvoljavaju da demantujem njihove laži i falsifikate, već intervenišu i u stranim medijima, pa i u našim, da bi mi se i tamo zatvorila vrata. Preko svega toga, oni spaljuju i moje knjige, koje objavljujem privatno, mojom mukom ušteđenim parama.

Albanci svih boja i zastava, svih klasa i staleža, koji su me obožavali zbog moje antititoističke delatnosti, zbog mojih književnih ostvarenja i tamnovanja po jugoslovenskim zatvorima kao disidentnog književnika (pa i zato što sam branio u Jugoslaviji ustavom zagarantirana prava Albanaca!), ovi Albanci, koji su me proglasili i za MandeluAlbanijezato što sam se borio za slobodu i demokratiju Albanije kaonikodrugi, kao što se nisu borili ni njihovi zvanično proglašeni heroji, odjednom su se okrenuli protiv mene i, ne samo što me satanizuju njihovim lažima, klevetama i falsifikatima, već mi ne dozvoljavaju ni da im odgovorim na to.

Svaka čast nekim vrlo, vrlo retkim izuzecima, protiv kojih su Albanci odmah preduzeli najoštrije mere: ne samo što su ih oterali sa posla, ne samo što su tu štampu uništavali, već su autore pozitivnih napisa o meni proglašavali i za nacionalne neprijatelje, pa su ih šikanirali, zlostavljali – i ubijali. Da, i ubijali su ih!

Ne samo zbog toga već i zato što sam hteo da se vratim pisanju na mom maternjem jeziku i u direktnoj službi svom srpskom narodu, kucnuo sam, pre svega, na vrata naših medija, na vrata naše štampe i naših radio-televizija, naših sajtova, a zatim i na vrata svih onih stranih medija, kojima poznajem jezik i, bez prevodioca, mogu se obratiti i sarađivati sa njima.

Čim su ovo videli ovi Albanci, posebno kad su saznali i za pozitivni odjek mojih studija i dopisa tamo, preduzeli su sve da mi se i tamo zatvore vrata, da mi i tamo niko ništa ne objavi. Upotrebili su za ovo ne samo klevete i laži protiv mene, već – gde nisu uspeli time – upotrebili su i mito, svoj droga-dolar. A gde ni droga-dolarom nisu uspeli, ubacili su svoje ljude, pravim imenom i sa pseudonimima, da kleveću i lažu preko tih medija, da intrigiraju i falsifikuju protiv mene, da bi mi se i ovde, na stranicama stranih, pa i naših medija, otkazala saradnja.

O ovom blokiranju medija i otkazivanju saradnje, ja sam već objavio čitavu knjigu dokumenata, a pod naslovom TAMO – NA KOSOVU!

 

 

Ko kome veruje

 

U međuvremenu sam sakupio dokumenta o dvoličnoj borbi ovih Albanaca protiv mene, koji za to upotrebljavaju i naše medije. Sa pseudonimima, pa i bez ikakvog potpisa, praveći nam se kao da su Srbi i anti-Albanci, oni me napadaju indirektno i direktno.

Tako, videći da su mi Internet novine serbske otvorile svoje stranice i da se tamo rado čitaju moji dopisi (neki su i na vrhu liste najčitanijih dopisa tog sajta!), nekakva bezimena “Srpkinja”, u vezi sa mojim dopisom Crnci Ulcinja, objavljenim 30.11.2008, piše (donosim faksimil):

 

FABRIKOVANJE istorije   (203.201.70***) 61/12/2008 12:47:40520

 

Gde god se Albanci umešaju u tumačenje istorije ja ne verujem ni reč. Bila sam desetak puta u Ulcinju između 1970-80. i ne videh nijednog jedinog crnca. Ali ako je to i tačno, onda Romi po Ulcinju nisu poreklom iz Indije nego su izgleda deca tih crnaca i Crnogoraca. A nama čim je neko crnoput, proglasimo ga Romom. Uzgred rečeno, osim Šiptara i Roma, u Ulcinju ni nema više nego par porodica Srba i par porodica Crnogoraca. Neosporno je da je priča interesantna, ali da li je i istinita?

 

Kako vidite, ova “Srpkinja”, čim je videla taj moj dopis na naslovnoj strani tih novina, pohitala je da ga prva “prokomentariše”, taze, dok ga ko drugi nije pročitao. Nije se potrudila da svom “komentaru” stavi bilo kakav pseudonim ili svoje ime. Naglašavamo da, do ovog njenog komentara, apsolutno nijedan drugi dopis ovih novina nije prokomentarisala, nijednog dopisnika, iako – kako ćete videti u nastavku – pretenduje da istoriju voli(m), amislimidajeznam.

Sutradan, 2.12.2008, moj prijatelj Luka Tomović, pošto je odmah namirisao sa kakvom to “Srpkinjom” imamo posla i koji joj je cilj, dao joj je dostojan odgovor. Evo nekih citata tog odgovora:

“Neprijateljski stav bezimene gospođe prema akademiku, prof. dr Kaplanu Buroviću,  evidentan je još u samom naslovu njenog “komentara” FABRIKOVANJE ISTORIJE, koji licemerno počinje riječima “gde god se Albanci umešaju u tumačenje istorije, ja ne verujem ni reč”, ubacujući u vreću tih Albanaca i našeg akademika”.

Znači, ova “Srpkinja” kaže Srbima da ja nisam Srbin, već Albanac, i da Srbi ne treba da mi veruju, pošto gde god se Albanci umešaju u tumačenje istorije, ona “ne veruje ni reč”. Prema tome, nemojte ni vi verovati ovom “Albancu”, ama ni reč!!! Ni za ovo, ni za ma što drugo, što će vam on kroz njegove dopise reći. Drugim rečima: NE ČITAJTE GA!

To ovi Albanci kažu i otvoreno, usmeno, svakome koga vide s mojim knjigama u rukama. Svedok za ovo jeste albanski književnik dr Hysen Kobellari, koji mi piše:

“Tvoju knjigu nisam kupio, jer je ne nađoh u nijednoj knjižari Tirane. Štaviše, tamo, kod knjižare Nacionalne biblioteke, sporečkao sam se sa nekakvim Ibrahimom Gashijem iz Prištine, profesorom koji je doneo za prodaju nekoliko njegovih knjiga i savetovao me, iako mu to nisam tražio, da ne čitam knjige Kaplana.”

Onima koji ne prekidaju sa čitanjem mojih knjiga, otimaju im ih iz ruke i komadaju ih, spaljuju. Lično akademik, prof. dr Skender Shkupi, nekadašnji ambasador “demokratske” Albanije u Turskoj, javno, preko centralne štampe u Tirani, pozvao je albanske vlasti da zabrane ulazak mojih knjiga u Albaniju, pa i meni samome. Na stotine i hiljade primeraka mojih knjiga, koje sam poslao preko pošte mojim prijateljima u Albaniji, nisu im dopale u ruke, jer su zakopane. A kad sam pošao lično sa tim knjigama, zadržali su mi ih u carinarnici, iako kažu da je ulazak strane štampe u Albaniju slobodan, pa i bez ikakvog oporezivanja. Vidite za ove moje žalbe preko štampe, kao i demaskiranja koja su albanskim vlastima učinili drugi.Dana 1. jula 2009, sred Tirane, spalili su mi čitav tiraž četiri najnovija izdanja: na albanskom jeziku NGADH NJIMI MBI VDEKJEN (TRIJUMF NAD SMRĆU) i STUDIME LEKSIKORE (LEKSIČKE STUDIJE), zatim na našem srpskom jeziku knjige NA ISTOKU NIŠTA NOVO i ISTORIJA ULCINJA.

Ali, vratimo se bezimenoj gospođi, koja ne samo što pretenuje da je “Srpkinja”, već nam se predstavlja i kao “velikosrpkinja”, koja ne toleriše Albance, koja ne veruje Albancima.

“Pošto nam se ovako predstavila maskiranim licem kao antialbanka”, kaže Luka Tomović, “ona skida masku i pokazuje nam njeno pravo lice anti-Srpkinje, izjavljujući: “osim Šiptara i Roma, u Ulcinju ni nema više nego par porodica Srba i par porodica Crnogoraca”!!!

Ovo je pre svega neistina, jer Srbo-Crnogorci Ulcinja nisu samo par porodica ni kao pravoslavni, a da ne govorimo o muslimanskim crnogorskim porodicama. Najveća, najbrojnija muslimanska porodica Ulcinja nije ni albanska niti ciganska, već crnogorska. To su Resulbegovići. Pođite i prebrojte ih! Zatim, koja je to Srpkinja, uz to i anti-Albanka, koja će te reči reći i usmeno, a kamoli i pismeno?! Pa zar se lažima protiv srpsko-crnogorskog naroda ispoljava antialbanstvo?!

Da nemamo posla sa Srpkinjom, već sa jednom Albankom, vidi se ne samo po ovom njenom pretendiranju, već i po njenom pravopisu: ona imena naroda ne piše velikim slovom (po srpskom pravopisu!), već malim (po albanskom pravopisu!). A vidi se to i po njenom srpskom jeziku, koji je neispravan.

U vezi sa sataniziranjem akademika Burovića od ekstremnih albanskih šovinista i rasista, kao i u vezi sa velikim poštovanjem koje, sa druge strane, gaje prema njemu ne samo strani  već i naši ljudi, vidite na sajtu FORUM B92: http://www.b92.net , gdje jedan Srbin, koji nam se predstavlja pseudonimom QUOTE, misleći za našeg akademika da je Albanac, piše:

QUOTE: Što se tiče konteksta albanskih predaka… ako te baš zanima i želiš, kao i ja, da problemu prilaziš neostrašćeno i potpuno racionalno, prouči šta vaš znameniti i, sa moje strane, izuzetno cenjeni albanski akademik, prof. dr Kapllan Resuli kaže.

STARKS (sigurno Albanac) odgovara mu: Kapllan Resuli Burović je Albanac onoliko koliko i ti! Ni manje ni više. A pošto ga izuzetno ceniš, vodi ga kući, a lanac i sredstva za vakcinisanje protiv besnila ti ja poklanjam.

 

Mozaik činjenica

 

Pošto mi preko tog njihovog sajta nisu dozvolili da mu odgovorim, dozvolite mi da preko našeg sajta odgovorim i njemu i bezimenoj gospođi kritizerki:

– Starksu, kad tako dobro znate da Kaplan Resuli Burović nije Albanac, zašto niste intervenisali kod vaših kolega Albanaca, koji su ga pod zastavom Envera Hodže kaznili na doživotnu robiju zato što je izjavio da nije Albanac. Deset puta su ga i naživo odrali, više puta su pokušali da ga fizički likvidiraju, pa su mu razorili i porodicu, ženu mu prostituisali, a decu mu masakrirali i ubili. Pošto se spasio vašeg-albanskog zatvora i demaskirao vas dokumentima i činjenicama, satanizovali ste ga i permanentno ga satanizujete svakako, između ostalog upravo i sa pretendirovanjem da je Albanac, pa ga i optužujete da je tobože promjenio prezime, veru i nacionalnost sada, pošto je izašao iz albanskog zatvora?!

Kako vidimo iz vaših napisa, kad su vam se sviđala dela i stavovi akademika Burovića, proglasili ste ga za Albanca (pa i za Mandelu Albanije, za POČASNOG ČLANA vaše Akademije nauka i umetnosti! Ponudili ste mu i položaj predsednika vaše Akademije nauka!), a sada, pošto vam se njegova nova dela ne sviđaju – proglašavate ga za prezrenog Srbina, pa i za ulcinjskog CIGANINA, preko svega i za PSETO (da ne citiram ovde i vaše najprljavije reči kojima ste ga preko štampe i sajtova nazvali, na čelu sa vašim Ismailom Kadareom!), iako sasvim dobro znate da on potiče iz jedne od najpljemenitijih srpsko-crnogorskih porodica, iz dobro poznate grofovske porodice Burovića Perasta, koja je dala svojoj domovini i svijetu značajne ljude, vojvode, generale, admirale, guvernatore, gradonačelnike, književnike, naučnike, akademike i dobrotvore!

Vašim najprljavijim psovkama, notornim lažima, besmislenim optužbama, vašim satanizovanjem akademika Burovića, vi ne svedočite ništa drugo, do samo da te lance i sredstva za vakcinisanje protiv besnila treba da zadržite za sebe i svoje kolege.

Bezimenoj gospođi kažemo da akademik Burović, njegovim studijama i tezama o poreklu Albanaca, koje su sada prihvatili ne samo profesori, doktori nauka i akademici, već i svetski univerziteti i akademije nauka, pa i mnogi trezveni Albanci, ne fabrikuje ničiju istoriju, već nam preko dokumenata, činjenica i argumenata, akademskom akribijom iznosi naučnu istinu o svima, kako o svom srpskom, tako i o vašem, albanskom narodu, koji nastavlja da brani, kadgod ga ko neopravdano napada, pa i vašeg Kadarea!

Vaše političko pretenduju da u Ulcinju, osim Šiptara i Roma, nema više do par porodica Srba i Crnogoraca, on je sasvim naučno oborio dokumentima. Sem toga, gospođo “velikosrpkinjo”, do sada samo albanski šovinisti i rasisti (i pokoji crnogorski vetrogonja!) dele nam Ulcinjane na Srbe i Crnogorce. Prava Srpkinja zna da su Ulcinjani (izuzimajući albansku dijasporu i neke druge kao ovi!) svi Srbo-Crnogorci, ili Crnogorci-Srbi. U delima ovog akademika piše: Ako Crnogorcu otvorite srce, videćete da tamo ima Srbina; a ako Srbinu otvorite srce, videćete da tamo ima Crnogorca.

Da zaključimo: redakcija našeg sajta je dobro učinila što je objavila “komentar” te Bezimene gospođe, jer se i iz njega vidi kako ovi Albanci, pošto su mu zatvorili stranice svojih listova, revija, časopisa i sajtova, pa i vrata izdavačkih preduzeća, proganjaju u stopu akademika Burovića i čine sve da mu i drugi, pa i njegovi Srbo-Crnogorci i Makedonci, zatvore sva vrata i ne objave ništa.

Zahvaljujem ovoj redakciji, kao i redakciji beogradskog lista Tabloid, koji su pokazali nužno razumevanje, pa su i širom otvorili stranice svojih novina akademiku Kaplanu Buroviću. Posebno, u svoje ime i u ime svih poštenih Srba, zahvaljujem švajcarskoj vladi koja mu je ovih dana dodelila nagradu za njegovo delo ZOV KOSOVA, zaključuje svoj dopis-komentar Luka Tomović.

 

Odgovor na odgovor

 

Sutradan, 3.12.2008, ova Bezimena gospođa, koja izgleda nema druga posla, već da analizira moje dopise i ko što kaže o njima, javlja nam se opet:

Nisam neprijatelj   (203.201.70***) 653/12/2008558:45:32

Gospodine, nemojte biti paranoični. Nisam nikakva Albanka i anti-Srpkinja, već čitateljka koja nije videla crnce po Ulcinju nego Cigane ili Rome. Ne napadam profesora za koga nikada nisam čula, nego tvrdim da toliko ima falsifikovanja istorije, koju volim, a mislim i da je znam, da jednostavno izražavam sumnju da je Ulcinj bio preplavljen crncima. Gde su danas? Da je postojalo mesto za prodaju verujem, ali možda za italijanske, mletačke trgovce. Ovako ispade da su Crnogorci bili bogataši u srednjem veku i robovlasnici.

Kako vidite iz njenog napisa, iako pretenduje da “nije neprijatelj”, pa i “nikakva Albanka”, ona nastavlja da piše srpski jezik albanskim pravopisom. Luka joj je sutradan, 4.12.2008, odgovorio kako je to zaslužila:

“Istina je da ljudi često nisu oni za koje nam se predstavljaju. Ali čestiti i pošteni ljudi ne kriju svoje ime. Samo oni koji su svesni svojih nedela, ili se boje kakvih posledica, predstavljaju nam se pseudonimima, ili – kao Vi – ni pseudonimima. Zašto Vi krijete svoje ime? De, recite nam kako se zovete, pa nam napišite i kućnu adresu, da proverimo da niste Albanka. Opet ste Albanka napisali malim slovom, jer vas vuče za nos albanski pravopis, dok ste apelativ Rom (i Cigani) ispravili po srpskom pravopisu, pošto smo vam to stavili mi na znanje. Samo ste izgleda “zaboravili” da ste u prethodnom Vašem “komentaru” pisali da ste u Ulcinju videli samo Šiptare i Rome: sada ste nam to preinačili u “Cigane i Rome”. Gde ostaviste Albance?! Da možda ne mislite da ste nam ovime dokazali da niste neprijatelj?!

Vi izražavate “sumnju da je Ulcinj preplavljen crncima” i pitate gde su oni danas?! A zašto tu sumnju izražavate upravo kad to “kaže” Akademik Burović (poznato ovo iz prakse Albanaca, čast izuzecima!), a niste nam ovu sumnju izrazili kad su to rekli i pisali po svojim knjigama i Albanci, na koje se oslanja akademik Burović?! Sa druge strane, Akademik nigde ne kaže da su crnci “preplavili” Ulcinj. Naprotiv, on kaže da su se mnogi crnci povukli u Tursku poslije oslobođenja Ulcinja.

Kažete da je u Ulcinju “postojalo mesto za prodaju (robova), ali za možda italijanske, mletačke trgovce”. Ovo je malo besmisleno. Moguće je da ste hteli da kažete da je trg robova postojao u Ulcinju za vrijeme mletačke okupacije, a ne i za vrijeme turske okupacije. Vi pretendujete da znate istoriju, pa da ste kompetentni da prosudite i ko piše istinu, a ko “fabrikuje istoriju”. Istovremeno demonstrirate notorno nepoznavanje istorije, bar ove u koju se petljate. Pročitajte istoriju Ulcinja, ne onu koju je objavio akademik Burović, već onu koju su više puta objavili Vaši Albanci, pa ćete videti da i oni pišu da je tamo postojao trg robova do poslednjeg dana turske okupacije.

Bili su u Ulcinju Crnogorci bogataši u srednjem veku i te kako, pa i vlasnici robova, ali oni muslimanske vere. Vi treba da shvatite da svi muslimani Ulcinja nisu bili samo Turci i Albanci. Bilo je i muslimana Crnogoraca. Od 1680. pa do prvog oslobođenja Ulcinja 1878. godine, Crnogorci muslimanske vere su i vladali tim gradom u ime turskog sultana. Ili možda i Vi smatrate Resulbegoviće Albancima?!

Ne samo iz prvog vašeg “komentara”, već i iz ovog novog, jasno je da Vi niste Srpkinja, već Albanka, pa i jedan slepi neprijatelj srpskog naroda, indoktriniran velikoalbanskom falsifikovanom istorijom. Zahvaljujemo Vam što ste nam vašim primerom dokazali da Albanci ne proganjaju akademika Burovića samo u svoje ime (pravim imenima!) i svakakvim pseudonimima, već i ovako – kao Vi – bez pseudonima, pa i praveći nam se kao da nisu Albanci, da su štaviše i velikosrbi. I prije Vas su se Srbima uvukli u torišta, u koži jagnjeta, mnogi vuci”, završava svoj komentar Luka Tomović.

Posle ovog demaskiranja, ova Bezimena gospođa je nestala, nije se više javila na stranicama ovog sajta, iako sam ja nastavio da tu objavljujem moje dopise, koji se sigurno albanskim šovinistima i rasistima ne sviđaju. Ali nam se pojaviše drugi, štaviše i sa imenom Karađorđe!

Da su moje albanološke teze neosnovane, oni se ne bi ovako preokupirali sa mnom, jer se može razlikovati istina od neistine. Naučna argumentacija mojih teza i njihovo prihvatanje na sve strane sveta, u svim sredinama, pa i od naučnika, akademika, institucija, univerziteta i akademija, posebno njihovo prihvatanje i od samih Albanaca, tamo – sred Tirane (!), uznemirila je ove Albance. Zato su se i angažovali da me svakako pobiju ne dokumentima, naučnim činjenicama i argumentima (pošto ih nemaju!), već psovkama i blamiranjem, besmislenim klevetama, notornim lažima i falsifikatima, da bi me moja čitalačka publika – batalila.

 

 

 

 

Porobljena duša

 

Osudili su Vas od najobičnijeg čobanina do poslednjeg pseudointelektualca u dijaspori. Odelili su Vas od svega. Štaviše, neki su tražili da Vam se zabrani i pojavljivanje na javnim mestima. Ultra smešno! Apsurdno! Ali logično za nacionalni psihološki nivo koji imaju Albanci na kraju ovog veka. Položaj njihov im imponira ovu svest. I oni je drže jako stisnutu na njihove grudi! Logičan apsurd. Za mene, nerealan stav prema jednom pitanju, ali tako je. Istina je oduzela dušu Petrarki, Brunu i mnogim drugima dok nisu trijumfovali. A ovoj istini treba vreme, da mi shvatimo, jer aktuelno živimo sa jednom porobljenom dušom od jedne mržnje, koja nas razoružava od svake ljudske dobrote. Dao Bog da to shvatimo, o Kaplane Resuli, pre nego što bude kasno!

                                                                                                                              

                                                 Xhemal AHMETI

                                                                                                                           

                                                   albanski pesnik

 


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: