Kaplan Burovic

Home » Odgovori Kaplana Burovica na kritike » ALBANSKI DISKUTANTI

ALBANSKI DISKUTANTI

Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ

– akademik –

 

ALBANSKI DISKUTANTI

– U vezi mojih albanoloških teza –

 

Piše : Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ – akademik

 

Na sajtu GLAS DIJASPORE, moj kolega književnik Miodrag Lukić pozvao je sve prijatelje da mi priteknu u pomoć za štampanje prvog izdanja na engleskom jeziku moje knjige albanoloških studija KO SU ALBANCI?, što su, preko drugih sajtova, učinili i drugi. Koliko za primer, spominjem vam drugog srpskog književnika Petra Milatovića.

U vezi sa ovim, na ovom su se sajtu, do sada, prijavili ne kao donatori, već kao komentatori, ništa manje već 33 osobe, iako g. Lukić nije nikoga pozvao na ma kakavu diskusiju.

Koliko da se zna, ja sam – bez ičije pomoći – objavio u međuvremenu ne samo srpsko i englesko izdanje te knjige, već i preko 100 drugih knjiga, koje sam zatim – sve – razdao na poklon.

Rekoh – bez ičije pomoći! Ali ne i bez svakakvih sabotiranja sa svih strana i svih zastava.

Ovo sabotiranje mojih izdanja ogleda se jasno i kroz diskusiju, koja je vođena između diskutanata na sajtu GLAS DIJASPORE.

Ali da vidimo ko su ovi diskutanti!

Oni su Sloveni (Srbo-Crnogorci, Makedonci, Bosanci, Hrvati, Slovenci) i Albanci. Pada u oči odmah da su ne samo apsolutna većina Albanci, već da su ovi Albanci „glasali“ i po dva-tri puta, kako to čine i na izborima.

Ponavljam, M.Lukić je pozvao prijatelje, a ne neprijatelje.

Kako možete videti, ovi su se Albanci en bloc ušunjali u diskusiju ne kao prijatelji, već kao neprijatelji. Znači nepozvani su.

I pored toga mi im kažemo dobro došli, pa i kao neprijatelji! Ali pod uslovom da budete pošteni i uljudni.

A da li su se s poštenjem i uljudno angažolavi ovi Albanci u diskusiji? Preko svega, zašto su se tako masivno i tako pasionantno impenjirali u ovoj diskusiji?! Treba znati da ovi Albanci (često naglašavam ovo OVI, jer postoji i jedna druga grupa Albanaca!) misle da se i naučni problemi rešavaju glasanjem. Zato i glasaju svukud i po dva-tri puta (pa – kako vidite – i nepozvani!), da bi svojim brojem nadmašili protivničku stranu i tako, svojim brojem i svojom galamom da zagluše protivnu stranu, pa da tako izvojuju i pobedu. Nemojte se čuditi ovome, oni su od dana oslobođenja Kosmeta i njenog prisajedinjenja matici Srbiji, videći sebe u manjini, učinili sve da što pre postanu većina, ne samo novopridošlim Albancima iz Albanije, već i enormnim rađanjem, pa i prisilnim albaniziranjem nealbanaca na Kosmetu. Oni su albanizirali ne samo Kurde, Armene, Tatare, Azerbejždance, Cigane, Rome i Turke, koje su turske vlasti naseljavali na Kosmet, već i same Srbe. Ne samo one muslimanske vere, već i one hrišćanske, posebno one katoličke vere.

Njihov Führer Adem Demači, kako sam to naglasio u mojoj knjizi memoara o njemu, misleći za mene da sam Albanac, pa i njegove gore list, reče mi jednog dana: „Mi ćemo Kosovo osloboditi sa pičkama, sa pičkama naših žena, koje rađaju i po 10-15 dece. Mi ćemo napuniti Kosovo, Makedoniju i Crnu Goru sa Albancima, zatim ćemo glasanjem tražiti otcepljenje od Jugoslavije i prisajedinjenje Albaniji!“

A u poslednje vreme im je u tom smislu pritekao i Međunarodni sud, koji problem Kosmeta izgleda ne misli rešiti na bazi dokumenata, činjenica i naučnih argumenata, već na bazi prebrojavanja glasova: za ili protiv?

Interesantno je da ovi Albanci, do dana današnjeg, još nisu stavili na glasanje štampanje nijednu svoju knjigu, ni na albanskom niti na ma kojem drugom jeziku, ni unutar Albanije, sa albanskim glasačima, kamoli i van granica Albanije i sa našim, jugoslovenskim glasačima. Oni su pisali i pišu sve što im je volja, prevodili su i prevode, objavljivali i objavljuju svakakve knjige, pa i one sa najvećim besmislicama, i one koje tim antinaučnim besmislicana indoktriniraju Albance šovinizmom i rasizmom prema svim narodima na svetu, posebno prema obližnjim, pograničnim. Knjižurinu Preljoca Margiljaj ILIRI GOVORE ALBANSKIM – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM (Podgorica, 2001) obavili su ne samo na svom, albanskom jeziku, već i na našem, srpskom jeziku, ne u Albaniji, već sred Crne Gore, u Podgorici, pa i ne svojim parama, već znojem crnogorskog naroda. Iako ova knjiga, na sasvim antinaučnoj bazi, svojim notornim besmislicama potsiče albanski šovinizam i rasizam, apsolutno niko od njih nije glasao protiv štampanja te knjige, jer su „crnogorske“ vlasti Mila Ðukanovića dale ovim Albancima punu slobodu da čine Crnom Gorom i Crnogorcima što im je volja, pa i da nas šikaniraju, ako ne pristanemo da poreknemo našu crnogorsku nacionalnost i da se izjavimo za Albance!

Razume se da su ovi Albanci glasali protiv pomoći da se štampa moja knjiga na engleskom jeziku, kao što su naši, Sloveni, bili radi i da se pomogne to štampanje, pa i da se ta knjiga prevede i na koji drugi strani jezik, kako to piše Stanuša Tarabar. Ali šta bi sa ovom gospođom? Zašto se ne javi na poziv za prevođenje? Da joj nisu zavrnuli glavu (ili jezik!) ovi Albanci?!

Karakteristika diskusija naših je usredsređena na knjigu i autora, na aktuelnost i naučne vrednosti te knjige. Većina njih i ne spominje Albance. Pokoji od njih nastojava da problemu pristupi i sa naučnih pozicija, bez uvreda, bez pretnji i besmislica. Nasuprot, karakteristika albanskih diskutanata je čisto politička, pa i rasistička, zasnovana na pretnje i uvrede, psovke, na rekla-kazala. Sigurno da su ovakvim „argumentima“ oni provocirali i kojeg od naših da sklizne na njihovoj razini.

Veselin Dinić se diže protiv redakcije sajta, koja dozvoljava ovim „neukim“ Albancima da iskorišćavaju stranice našeg sajta za njihovu antinaučnu propagandu, za njihove mitove i izživljavanje njihove neukosti, prostaštva i šovinizma, rasizma, psovki i uvreda.

Redakcija mu odgovara: „Redakcija ne može niti treba da ulepšava istinu, već joj je dužnost da  je dokumentuje i prikaže onakvom kakva je! Ovde imaju mogućnost da se pokažu kakvi su i da iskažu svu svoju kulturu kako niko ne bi mogao reći da ih Srbi diskriminiraju…Eto ovde imaju priliku da sami sebi izdaju svoje lične karte onako kako su i kako ih svet kroz njihove komentare vidi, naime onako kako ste ih već okarakterisali!“

U vezi Veselina Dinića, koji je ove Albance okarakterisao kao ćutuke (cepanica, neotesan, neuk), mišljenja sam da oni nisu baš takvi. Neuki Albanci ne znaju ni da otvore internet, kamoli i da se pozovu na Leo Freundlich-a, Ž.Krušelj-a, Mathie Aref-a, Dimitrija Tucović-a, na WIKIPEDI-ju i slično. Pre bih rekao da imamo posla sa albanskim buržuaskim intelektualcima, pa i sa njihovim istoričarima, profesorima, doktorima nauka, šta više i sa njihovim akademicima, koji – svesni da nemaju pravo – istupaju svakakvim pseudonimima, da se ne bi iskompromitirali pred svetom. Setite se samo njihove izjave, koju sam ja metnuo kao moto moje knjige: Sve što kaže Akademik Burović o poreklu Albanaca, znamo mi to od vremena, pre njega i bolje od njega, ali sada nije vreme da se to kaže. Treba da prethodno ujedinimo Kosovo sa Albanijom, pa ćemo tada i mi to priznati.

Ovo znači da albanski akademici znaju sasvim dobro da nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. Njihovo pretendiranje na autohtoniju i poreklo od Ilira (da ne govorimo i o poreklu od Pelazga!) nema ni najmanje naučni karakter. To je čista politička propaganda, koja je služila i služi indoktriniranju Albanaca šovinizmom i rasizmom prema susednim narodima, kako bi ih vlastodržci Albanije manipulirali po svojoj volji, nahođenju i potrebi. Prihvatio je to i pokoji od stranih „naučnika“, ili u službi Kapitala svoje zemlje, koja je iskorišćavala i iskorišćava albanske vlasti i same Albance kao arnaute (najamnike), ne samo u borbi protiv njihovih suseda, već i protiv najudaljenijih naroda na svetu: pod zastavom Hitlera i Musolinia Albanci su se borili ne samo na Istočnom frontu (u Stalingrad!), već i na Zapadnom (u Parizu!). Ili su ih iskorišćavali za lične interese, da im se prevede i objavi knjiga na albanski jezik pa da tako ušićare kako na materijalnom planu, tako i na društveno-političkom, moralnom. Ovi Albanci, iako sebe prodaju drugima sasvim jeftino, za svoje klarke plaćaju dosta dobro. Pogotovo u poslednje vreme – sa svojim droga-dolarom i prostituta-dolarom. Da izvinete, albanska pička je služila ne samo Ademu Demači sa njegovim Albancima za problem Kosmeta, već je služila i služi i albanskim trgovcima na svetskom tržištu kao najtraženija roba i moneta.

Naravno da imamo posla i sa ćutucima, neukima, koji su indoktrinirani od svojih „akademika“. Samo BURIMI sigurno nije takav. Za njega bih pre rekao da je plaćen za to od SIGURIMI-a, albanske tajne političke policije, koja me prati na svaki korak i organizuje ove ljude da laju protiv mene.

Koliko da znate, BURIME, Etleva je prevela i objavila na albanski jezik knjigu, pa je i sama napisala i objavila na albanski drugu knjigu, kojom su albanska deca u Tirani i širom Albanije učila i vaspitavala se u pozitivnom smislu. Etleva je i sama pedagog, učila je i Edi Rama, sadanjeg šefa Socijalističke partije Albanije. Ona je poznata i poštovana od svih poštenih Albanaca, dok je vi – sigurno – i ne poznajete, jer – u ovom svetu – svaka je ptica u svom jatu i svaka teži svome bratu. Vas BURIME, lično ja, poznajem i iz ostalih sajtova, gde ste manifestirali vaš šovinizam i rasizam: pretendirate da je i moje prezime od vašeg imena! Treba da znate, BURIME, da šovinizam i rasizam nisu izraz plemenitosti. Albanski narod jeste plemenit, kao i svaki drugi, ali ne i vi. Vi ste bili i nastavljate da budete zlo albanskog aroda. To je u poslednje vreme počeo da svhaća i vaš Ismail Kadare, pa se javno počeo distancirat od vas. A kad se on distancira, svako može zamisliti kako su se distancirali od vas pošteni Albanci, koji se nisu kompromitirali u vašim nedelima i zločinima.

Ali da se vratimo stranim „naučnicima“. Svi se oni slažu sa albanskim pretenzijama na autohtoniju, na poteklo od Ilira i Pelazga. Svi oni papagalski ponavljaju to. Ali niko od njih nam do danas nije doneo nijedan dokumenat, nijednu činjenivu, nijedan agumenta u prilog tih pretenzija. Naprotiv, i najveći pelazgoman svih vremena August Shleher naučno je pobijen od poznatog austrijskog naučnika, akademika, prof. dr Gustava Meyera, pa su to i albanski istoričari priznali i uveli u HISTORI E SHQIPËRISË (ISTORIJA ALBANIJE, Tirana 1959, str. 29). I najveći iliroman svih vremena, austrijski naučnik, akademik, prof. dr Norbert Jokl, pošto je pročitao 12 argumenata austrijskog naučnika, akademika, prof. dr Gustava Weiganda, kojima ovaj dokazuje da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi, odrekao se svojih pređašnjih romantičnih stavova, odrekao se iliromanije i prihvatio naučne stavove svog kolege da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. Ove naučne stavove Akademika Weiganda prohvatiće ne samo svi svetski ozbiljni naučnici, već i najveći albanski albanolozi.

Kako se jasno vidi iz diskusija ovih Albanaca, kako na sajtu GLASA DIJASPORE, tako i na svim ostalim sajtovima, tako i na stranicama njihove periodične štampe, tako i na stranicama njihovih knjiga, oni gaje jednu slepu mržnju prema meni, jako-jako veliku, nezapamćenu u istoriji albanskog naroda, pa ni u istoriji kojeg drugog naroda. Svako se može pitati kako to, zašto?

Svi su mišljenja da su bazamenti ove njihove mržnje prema meni moje albanološke teze, kojima sam nedvosmisljeno dokazao da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. Ima u ovome istine, ali nije tu sva istina.

Pre svega, nisam ja ni prvi niti poslednji koji je rekao i dokazao da Albanci nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje Pelazgi. Kako istakoh, rekli su to i dokazali pre mene i mnogi drugi svetski naučnici, profesori, doktori nauka, akademici, ali su albanske vlasti to proglasile za TABU. Niko se nije usudio da to i spomene. I samo ime Gustava Weiganda je bilo TABU, kamoli i njegovih 12 argumenata da Albanci nsu autohtoni i Iliri, Pelazgi.

Ipak su to rekli 1972. godine i najveći albanski načnici. Njihovi akademici, prof. dr Eqrem Çabej i Aleks Buda (predsednik Akademije nauka Albanije), naravno – dozvolom Envera Hodže i to samo na međunarodnom naučnom skupu, rekli su to za spoljašnju potrošnju, dok su unutar Albanije, u komunikaciji sa Albancima, nastavili i oni da udaraju u doboše autohtonije, iliromanije i pelazgomanije.

Akademik Çabej je poštovan od Albanaca kao Bog njihove nauke, albanologije. Ipak se niko od ovih Albanaca nije digao protiv njega, pa ni protiv Akademika Waiganda i drugih. Ne dižu se ovi Albanci protiv Kristifora Kolomba, koji je otkrio Ameriku, već urliču protiv Amerigo Vrspuči-a, koje je Ameriku pretstavio svetu.

Što je istina, ja se nisam zadovoljio samo pretstavljanjem svetu dokumenata, činjenica i argumenata, kojima su svetski naučnici dokazali da Albanci nisu autohtoni, niti Iliri i Pelazgi. Ja sam i sâm, baveći se albanološkim problemima pre više od 55 godina, otkrio mnoga dokumenta, činjenice i argumenta o tome, koje sam pridao otkrićima svetskih naučnika. Što znači – nisam baš Amerigo Vespuči, već i nešto više. Inde ira!

Pa i ovo nije sva istina.

Ja neću praviti ovde analizu njihove mržnje prema meni. Ne samo zato što je ona evidenta i u stavu albanskih „diskutanata“, ne samo zato što su je najzad i sami Albanci priznali, pa i službeno (Pošteni su mi se i izvinuli!), već zato što to nije od važnosti za naš problem u diskusiji. Neću se baviti niti mojim naučnim otkrićima na polju albanske i svetske gramatologije, leksikologije, etimologije i drugo. Pogotovo se neću baviti nepotrebnim ekskurzijama kod Grka i drugih naroda, kako su to činili neki od diskutanata.

Zauzeću se samo naučnim problemom zbog čega su se ovi Albanci tako pasionantno angažovali protiv izdanja moje knjige na engleski jezik. A to je problem porekla Albanaca.

Ako su Albanci sigurni u svoje poreklo od Ilira i Pelazga, pa i za njihovu autohtoniju u prostorijama gde aktuelno žive, ako je to već dokazano, zašto se boje mojih izdanja, zašto svim svojim snagama rade na tome da mi se knjige ne objave, zašto prikrivaju moja izdanja, pokrivaju ih ćutnjom, kao da ne postoje, a kad se za njih saznaje – urliču protiv njih na sva usta, skupljaju ih, pale ih, zakopavanju, čine autodafe protiv njih?! Zar nam ovo ne sveđoči da oni ne samo što nisu sigurni u svoju autohtoniju, u svoje poreklo od Ilira, Pelazga, već i znaju sasvim dobro da nisu ni Pelazgi, niti Iliri, da nisu ni autohtoni ne na Kosmetu, već ni u samoj Albaniji?!

Albanka BUNA pretendira: „Ja bih zaista voljela da ovo objavite i šaljete ambasadama. Albanka sam i voljela bih da svi, ama baš svi, vide dokle ide vaša glupost i propaganda i da sve vaše bajke izađu na vidjelo. Ali, molila bih vas…Ma i novčano bih vas podržala da ove dvije knjige prevedete na što više jezika i pošaljete diplomatima, istoričarima itd. Da napokon svet razume bre koja stoka su Srbi.“

Ako je tako, BUNA, zašto mi ne dozvoljava ni u mojoj zemlji (Ne u Albaniji!), ni na mom jeziku (Ne na albanskom!) da objavim ni jednu jedinu knjigu čisto filološkog karaktera, čisto umetničkog karaktera, koja uopšte nikakve veze nema sa njima, Albancima?! Zašto mi sred Tirane, 01. jula 2009. godine spaliste ništa manje već 4 nova izdanja mojih knjiga, među kojima i knjigu LEKSIČKE STUDIJE?! Nisam ja tamo nazvao Albance ni STOKOM, kako nas vi nazivate, pa niti porekao albanski jezik. Naprotiv – doprineo sam albanskom jeziku kao niko drugi u moje vreme! Ja sam vam obogatio i oplemenio vaš jezik. A kao ja, kroz vekove i mnogi drugi Srbi, koje vi dobro znate, ali ih pretstavljate kao Albance, kako ste i mene pretstavljali i pretstavljate me, da biste izazvali Srbe protiv mene.

Hipokrizija ovih Albanaca meni je od vremena jako-jako dobro poznata.

Njihova besprincipijelna borba protiv mene i mog stvaranja od kad su saznati da nisam Albanac, njihova proganjanja, koja su mi učinili i čine, njihove autodafe protiv mojih izdanja, njihovi atentati, o čemu nam govore, svedoče?! Zar nam ne svedoče gospodo KIM i SHPËTIM pre svega o vašem jako niskom kulturnom razvoju, o nedostatku kod vas i elementarnog domaćeg vaspitanja, elementarne ideje o savremenoj demokratiji, a u vezi sa ovim, i o vašoj slepoj mržnji prema svemu što im se ne sviđa. I njihov Ismail Kadare, javno, sred Pariza, priznao je da su Albanci jedan rasistički narod. Albanci su ksenofobi, oni biološki mrze svakog nealbanca, posebno one koji se ne slažu sa njihovom autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom. Svesni svog svestranog inferioriteta prema svim drugim narodima, posebno prema svojim susedima, oni ne samo što organski mrze sve, već i snevaju da postanu gospodari sveta ( vidi albanskog ALIBABU!), pa i da njihov, albanski jezik, nametnu svetu (Preljoc Margilaj). Osećaj niže vrednosti čini ih da pobesne i, u ovom njihovom besnilu, oni ne kontrolišu sebe ni što govore i pišu, niti što čine. Sigurno, čast izuzecima, koji su se, preko studija, otrgli od ove albanske taštine, albanštine i budalaštine, pa su se izvili na svetlost aktuelne civilizacije.

Moje albanološke teze, od Albanaca nazvane „crne teze“, ja sam počeo da ih propagandiram još 1955. godine na Albanologiji, pri Universiteu u Skoplju (Makedonija), kada sam i započeo moje albanološke studije, pošto sam napustio pravne studije. Deo ovih teza ja sam pretstavio pismeno i na Universitetu u Tirani, 1969. godine, braneći moju drugu diplomu. Pošto me ovi Albanci uhapsiše (između ostalog i za ove naučne stavove!), nastavio sam moje albanološke studije i po zatvorskim ćelijama, propagandirajući moje albanološke teze ne samo usmeno, već i pismeno, preko mojih zatvorskih „izdanja“: krasnopisom sam pravio male knjižice, džepnog formata, i ubacivao ih mojim zatvorskim kolegama preko otvora (špijunke) na vrata. Jedno od ovih mjih izdanaj, zatvorenik Idriz Zeqiraj je pročitao i doslovno pojeo preko noći, da mu je policajci ne bi sutradan našli pri kontroli. U monstruoznom zatvoru Burelji imao sam moje učnike i studente. Koliko za primer spominjem vam uhapšenika Avni Aliko, sin narodnoh heroja Asim Aliko, koga sam lično poznavao sa slobode. Avnija je ušao u zatvor bez srednjeg obrazovanja i izašao sa diplomom fakulteta. Živ je, negde u Nemačkoj, izvolite ga pitati. Spominjem vam i Fatosa Ljubonju, sina Todi Ljubonje, eks član Politbiro Partije rada Albanije. Pošto je izašao iz zatvora, Fatos se afirmirao u Albaniji kao albanolog, koji snažno podržava moje albanološke teze. Komandant zatvora je više puta javno izjavio da sam, sa mojim drugovima i kolegama, pretvorio zatvor Burelja u Universitet, pa i u Akademiju nauka i umetnosti.

Ovo je i jedan od razloga zašto su albanske vlasti nastojale da me fizički likvidiraju. Pošto sam se spasio smrti i stigao u Švajcarsku, ja sam počeo da objavljuem moje rukopise iz zatvora. Tako sam 1994. godine objavio na albanskom jeziku knjigu studija ILIRËT DHE SHQIPTARËT (ILIRI I ALBANCI), gde sam ukratko izneo moje albanološke teze. Albanci su ovu knjigu prekrili ćutnjom: ni najmanju belešku o njoj nisu objavili nigde, ni najmanje obaveštenje da je izašla iz štape ta knjiga. Sa druge strane su se dali u potrazi za njom, koliko da bi je spalili, ukopali, toliko i da bi je pročitali. Iduće godine, sred Tirane, preko časopisa PËRPJEKJA, javlja se moj student Fatos Ljubonja, sa svojim kolegama dr Ardian Klosi i Ardian Vehbiu, koji snažno podržavaju moje albanološke teze. Njih slede preko svih medija čitav bataljon Albanaca.

Početkom godine 2003. skopski list VEST, u četiri uzastopna broja, na dve stranice, obavljuje moj intervju ALBANSKI ISTORIJSKI FALSIFIKATI, koji mi je učinio poznati dopisnik Makedonske RTV Vitomir Dolinski, inače poznat i kao pesnik. Ovaj se intervju odmah prevodi i objavljuje na sve jezike sveta, počev od engleskog, preko francuskog i nemačkog, do kineskog i japanskog. Tako su moje albanološke teze postale poznate na sve strane sveta. I – ono što je najvažnije – prihvaćaju se ne samo od pojedinaca, naučnika, akademika, već i od naučnih institucija, i od universiteta, akademija nauka. Tada ih ovi Albanci prevode i objavljuju i na svom, albanskom jeziku, ali falsifikujući teks: dodali su tamo ono što ja, ne samo nisam rekao, već mi ni na kraju pameti nije bilo nešto takvo. Otada su ovi Albanci, tako, preko falsifikata, raspalili svoju satanizaciju mog imena, nastojavajući da u njihovo kolo uvedu i moju rođenu braću, i moju rođenu decu. Njihovi „argumenti“ protiv mojih argumena da Albanci nisu autohtoni, Pelazgi, ni Iliri, bili su i jesu – pored falsifikata mojih tekstova i moje biografije – najprljavije psovke, pretnje da će me ubiti, pa i tek rođenog sina. Pretnjačio im je Ismail Kadare sa Ademom Demaçi, a istupio mi je na megdan i lično eks predsednik Republike Albanije Ramiz Alija, koji je bio i šef Partije rada posle smrti Envera Hodže. Preko njihovih falsifikata, laži, kleveta, pa i preko šantaža i pretnji, oni su uspeli da okrenu protiv mene i mnoge od onih Albanaca, koji su me do tada obožavali kao sveca, kao Muhameda i Isusa Hrista, za moj roman IZDAJA (od njih proglašen za remek delo albanske proze svih vremena!), kao i za moje herojsko držanje po zatvorima Jugoslavije i Albanije, za što su me još u zatvorskim ćelijama proglasili za Mandelu Albanije.

U mojim albanološkim tezama ja se snažno oslanjam pre svega na ono što su do danas otkrili, rekli i dokazali poznati svetski albanolozi, kao što su akademici, profesori i doktori nauka Gustav Meyer, Norbert Jokl, Gustav Weigand, Wilhelm Tomaschek, V.Parvan, S.Pushkariu, Herman Hirt, Hans Krahe, Guliano Bonfante i mnogi drugi, čitav jedan „kvart“ svetskih naučnika, kako ih je nazvao akademik Aleks Buda. Zatim se snažno oslanjam i na ono što su priznali i najveći albanski albanolozi, kao što su akademici, profesori i doktori Eqrem Çabej, Aleks Buda, Shaban Demiraj i drugi. Preko svega ja se oslanjam i na ono što sam lično otkrio i dokazao u mojoj preko pola veka istraživačkoj delatnosti. Tako sam sumirao moja albanološka istraživanja i otkrića u mom najnovijem delu KO SU ALBANCI?, objavljeno na srpskom jeziku još 2007, u Bitolju, posle svih sabotiranja da to delo ne napišem, posle svih pretnji i prepreka da to delo objavim.

Glavni dokaza ovih Albanaca da su autohtoni, Iliri, pa i pelazgi su:

1.– Svi strani naučnici, koji kažu da albanci nisu autohtoni, Iliri i Pelazgi, nisu naučnici već Srbi ili agenti jugoslovenske UDB-e, glupaci i stoka. Pa i Gustav Majer, Norbert Jokl, Gustav Weigand i svi-svi drugi redom.

2.– Kaplan Burović laže da su to, da Albanci nisu autohtoni, Iliri i Pelazgi, rekli i albanski naučnici Eqrem Çabej, Aleks Buda, Shaban Demiraj i drugi. Optužili su me preko njihove štampe da se bacam blatom na njihove najsvetlije ličnosti istorije i nauke. Ponavljam, treba znati da su do sada ovi Albanci obožavali Akademika Çabeja kao svog Boga albanologije i poštovali ga kao svog najvećeg sveca.

3.– Psovke, pretnje i – fizička likvidiranja.

Pošto sam im ja, preko mojih studija dokazao, da pomenuti svetski naučnici nisu Srbi, ponajmanje i agenti UDB-e, jer su umrli pre DSR, zači pre rođenja UDB-e, pošto sam im dokazao da su oni bili i veliki prijatelji albanskog naroda sve do svoje smrti, ovi albanski sveznalci uznastoje na tome da su oni bili neznalice, glupaci. Sa druge strane sveznalci su za njih svi oni koji kažu sa su Albanci autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi, bez obzira što nijedan od njih dan danas nije priložio nikakav dokumenat, nikakvu činjencu ni naučni argumenat u prilog svog pretendiranja.

Njihov akademik prof. dr Androkli Kostallari naveo je kao glavni argumenat da su oni autohtoni i Iliri činjenicu što se albanski jezik govori u jednom delu pokrajina, gde se u antičkoj periodi govorio ilirski. Nemački naučnik svetskog glasa, akademik, prof. dr Herman Hirt mu je odgovorio: „Činjenica da Albanci žive, od XI veka n.e. u jednoj oblast, gde su u stara vremena živeli Iliri, nema nikakvu važnost“.

Pošto sam im pokazao knjige gde su Eqrem Çabej, Aleks Buda i Shaban Demiraj izjavili da Albanci nisu autohtoni, da nisu ni Iliri, niti Pelazgi (Oni do ovog mog gesta, nisu ni znali da postoje te knjige!), ovi su ih Albanci proglasili za izdajnike naroda. I Akademika Çabeja! Ako siđe s neba Bog i rekne ovim Albancima da nisu autohtoni, ni Pelazgi i niti Iliri, oni će i Boga proglasiti za prezrenog Srbina, za agenta UDB-e, pa i za izdajnika albanskog naroda, a svece – za srpsku stoku.

Ovako raspoloženi oni pridaju svojim argumentima da su autohtoni, Iliri i Pelazgi sve moguće psovke, pretnje i – fizička lividiranja onih koji se ne pokoravaju njihovom diktatu. Tako su do danas likvidirali fizički Milana Brajovića, koji me proglasio za počasnog člana Udruženja Srbo-Crnogoraca Albanije i predložio me za dekorisanje, dok su Srbo-Crnogorce Pavla Brajovića, Marka Bašanovića i Hasana Lekića, kao i Vlaha Kristo Gočio š k o p i l i. Meni lično su do danas deset puta na živo odrali u doslovnom smislu ove reči, pa su mi učinili i više atentata. Poslednji registrirani atentat je od 01. jula 2009, sred Tirane. Preko interneta su pozvali svoje junake da dođu u Ženevu i da me ubiju. Preko internela, lično albanski „komunista“ Kadri Osmani, opevao mi je i opelo. Primeri su ovi bez presedana u istoriji čovečanstva, pa mislim da je vreme da se i OUN zauzme ovim problemom.

Albanskoj izbezumljenosti treba stati na kraj administrativnim merama svetske zajednice i tražiti od abanskih vlasti da se dokrajči službeno huškanje Albanaca šovinizmom i rasizmom prema susednim narodima. Treba da se od albanskih vlasti službeno traži da prekine organizovano i službeno indoktriniranje albanskog naroda autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom.

A ovome trebalo bi da ide na ruku i jedan međunarodni skup albanologa, gde će se sa naučnih pozicija prodiskutirati problem porekla Albanaca.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: