Kaplan Burovic

Home » Intervju » Интервју Каплана Буровића -Космет увод у Трећи светски рат?!

Интервју Каплана Буровића -Космет увод у Трећи светски рат?!

Проф. др Каплан Буровић, албанолог и политички дисидент

Космет – увод у Трећи светски рат?!

Разговор водила: Биљaна Живковић

Проф. Др Каплан Буровић сигурно је оставио неизбрисив траг, како по својој животној голготи коју је херојски подносио, тако и по неустрашивој борби – пером и знањем деценијама ју је водио доказујући свету српску трагедију и истину. Али, и сопствену. Научник који је стручним аргументима, како многи тврде, побио све албанске фалсификате. Господин Буровић је дисидент број један, мада се о томе мало зна у Србији. Заслуга за откривање Каплана Буровића српског јавности припада господину Петру Милатовићу Острошком, српском интелектуалцу и дугогодишњем националном прегаоцу из Беча, који је први на свом сајту „Истина“, кроз велики интервју, текстове и студије представио овог изузетног човека и научника који има праву филмску биографију. Такође, Каплан Буровић је незаменљив аутор теза по којој Албанци нису ни аутохтони, нити су илирског порекла. Написао је на десетине стручних књига, преведених на пет светских језика. За наш лист говори, наравно из његовог угла, о актуелном тренутку у земљи, ситуацији у на Балкану, нашој историји и за нас најозбиљнијем – косметском проблему.

Да ли се случај Косова и Метохије може упоредити с било којом сличном ситуацијом у Европи, свету?

– Објавио сам студију о томе под насловом ”Косово је неупоредиво”. Албанци на Косову нису мештани, они су дошљаци после турске окупације. Косово су Срби подигли из жара и пепела раног средњег века и учинили од њега једну такву земљу да, кад су Енглези јели прстима, Срби су употребљавали кашике и виљушке. Ових дана сам то прочитао код једног грчког писца. Срби су својим грудима бранили Косово од турске најезде, па су је и ослободили од турског окупатора. Албанци су и на Косовском боју били на страни Турака, значи кад је нападнуто, па су се поређали уз Турке и кад су Срби јуришали да је ослободе. Србе веже за Косово све и свашта, Албанце баш ништа, сем њихове тежње да створе ”супервелику Албанију”.

Треба знати да добар део Албанаца нису Албанци, већ муслиманизирани Срби, па и припадници других народа. Кад би се од Албанаца одбили ови, Албанци не би били на Косову ни 25 одсто становништва. Унутар данашње Албаније налазе се покрајине (ништа мање од Косова!), које су настањене неалбанским становништвом, који су ту мештани, на своме, настањени пре доласка Албанаца, па су и везани за те области као Срби за Косово. Овакве области постоје и по другим земљама Европе и света. Њима припада право да те области отцепе од земље којој актуелно припадају, али не и Албанцима да отцепе Косово, јер Албанци нису на своме.

Оцените садашње прилике на Балкану, Србији, Космету?

– Косово је окупирано и матиризирано, Србија је распарчана и унесрећена, Балкан је спаљен и то је увод у Трећи светски рат.

Какав је, по вашем мишљењу, ток преговора о КиМ, куда то води, има ли за КиМ наде?

– Преговори о КиМ су у корист албанских окупатора, зато би их требало прекинути и предузети конкретне мере за повратак Косова и Метохије својој матичној Србији. Било што било, Косово ће се вратити Србији. Излаз из постојеће ситуације је обраћање научној истини о Косову и Албанцима, који ту актуелно живе. С овом истином треба да се суоче, пре свега, сами Албанци, а затим и сви они који подржавају њихов сепаратизам. Кад се буду суочили с истином, и сами ће Албанци Косова цедирати, одустаће од њихових екстремних претендовања. Албанци и цео свет су индоктринирани неистином, фалсификованом историјом албанског народа.

Какав став према вама имају власти у Србији, Црној Гори и Македонији? Како је наука оценила ваше албанске тезе, како Албанија, а како Србија?

– Отворено непријатељски. Властодршци Србије, Македоније и Црне Горе ујединили су се с великоалбанским шовинистима и расистима против мене, па су предузели и више атентата. Пошто су им атентати пропали, интервенисали су код швајцарских власти да ми скину статус политичког емигранта и да ме отерају. Користим прилику да изразим своју безграничну захвалност мојим колегама из Савеза књижевника Швајцарске, који су одлучно устали у моју одбрану, у време кад су моје колеге из Друштва књижевника Црне Горе и Савеза књижевника Србије срамно ћутали.

Научни кругови на све стране света јавно су продискутовали о мојим албанолошким тезама, преко листова, ревија, часописа, поготово преко интернета. Универзитет Њујорка превео их је на енглески, па су их и објавили. Сви су се они сложили с мојим тезама, прихватили су да Албанци нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли на Косову, прихватили су да су Албанци дошли на Балкан, па и у самој Албанији после Словена. Године 548. нове ере Словени су ушли у Durrachium (Драц, данашњи Дуррес). Албанци су тада били у Румунији, на падинама Карпата и Бескида. Прихватили су да Албанци немају никакве везе ни са Илирима, камоли са Пелазгима.

Од посебне важности је што су се с мојим албанолошким тезама сложили и многи албански научници, па и њихов највећи албанолог – академик проф. др Екрем Сабеј. Користим прилику да изразим захвалност албанском историчару Ардиан Вехбиу, који се сложио са мојим албанолошким тезама, па ме и јавно, сред Тиране, узео у одбрану преко свих медија.

За жаљење је што су се српски, македонски и црногорски научници оградили. Они ћуте о мојим албанолошким тезама. Опет користим прилику да изразим моју безграничну захвалност оним Македонцима који су ми их објавили на македонском језику, па и превели на енглески. Године 2005. објавили су ми и књигу „Порекло Албанаца” и одмах организовали промоцију у Битољу, у сарадњи с тамошњим научним друштвом и Универзитетом.

Албанска академија наука ћути о мојим албанолошким тезама, јер је свесна да ми их не може оборити. Али, преко својих кларкова, с времена на време објављују по коју километарску пасквилу против мене, доказујући да су аутохтони, Илири, па и Пелазги, њиховим најпрљавијим псовкама и претњама. Позвали су и преко интернета своје јунаке да дођу овде, у Женеву, да ме убију. Један ми је Албанац, који се до јуче бусао у прса како је комуниста, па интернационалиста, очитао и опело преко интернета.

Позната је ваша процена да ће Албанија учинити све да разбрати Србију и Црну Гору, у чему су очигледно успели, али им је „неко” и припомогао од домаћих.

– Србију и Црну Гору, нема силе на овом свету која их може разбратити. Албанци су за то учинили све и учиниће све, сами и у сарадњи с другима, али узалуд. Ви треба да знате да су се Црногорци кроз векове клали један са другим, вадили су брат-брату и очи, али, кад их је напао Турчин, оставили су крвну освету и збратимљени јуришали на заједничког непријатеља. Као што је Црногорац у срцу сваког Србина, и Србин је у срцу сваког Црногорца. Наравно да на обе стране имамо и изрода. Шта ту можемо?! Изрода има у сваком народу!

У чему је српски вековни проблем – одричући се кроз историју сопствене вере, Срби су одбацили нацију, што није урадио ниједан други исламизовани народ на свету. Дакле, Срби се лако претапају у другу нацију. Шта је то у српским генима да потурчени иноверник лако диже руку на дојучерашњег брата? Прети ли нам у том смислу катастрофа?

– Муслиманска вера је стварно међу нама учинила оно што није успела да учини и међу осталим народима Балкана и света. Не само по свету, већ и на Балкану, муслимани се нису одрекли своје националности. То су учинили само муслиманизирани Срби. Али, јесу ли за то само они криви?! Зар нису криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате муслиманизираног Србина за брата?! О овом проблему ја сам већ објавио једну студију, коју сам укључио у новој књизи „Мартиризирано Косово”. Истина је да муслиманизирани Србин лако диже руку на православног Србина, али је исто тако истина да и православни Србин лако диже руку на муслиманизираног Србина. Код православног Србина имамо и ову појаву: неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који је порекао муслиманску веру и вишеструко доказао на делу да је већи Србин и од православног Србина. И поред овога, не прети нам никаква катастрофа. И муслиманизирани Србин и православни Србин излечиће се временом од свог фундаментализма, као што су се многи већ и излечили.

Прокоментаришите питање Влаха на овим просторима укратко, будући да сте скоро о томе писали.

– Власи су најнесрећнији народ Балкана и света. Они су много допринели у историји свих народа. Што су више допринели, то су им већом незахвалношћу узвратили. О Власима Албаније објавио сам више студија, па сам још 2003. припремио и посебну књигу, која ми се персекутира од албанских екстремних националиста. Власи Албаније су ми преко медија изјавили своју дубоку захвалност, па су ме прогласили и за почасног члана њиховог Удружења.

Једини арнаутски јунак био је Скендер-бег, који је српског порекла. Претапање Срба у Шиптаре почело је у средњем веку.

– Скендербег је српског порекла, али није једини арнаутски јунак. Арнаути су имали и имају на претек јунака, као Скендербега и од њихове крви, прави Албанци. Само што су то јунаштво више демонстрирали у служби других народа, неголи у служби свог народа. Претапање Срба у Албанце почело је од дана кад су Албанци стигли у Мат (Албанон), негде у 9. веку наше ере. Скендербег се није албанизирао. Он је живео и умро као православац, свестан свог српског порекла. И администрацију своје државе држао је на српском језику. Албански могуће да није знао ни једну једину реч. Албанизирање Срба се наставило посебно кад су Албанци изашли из Мата и распрострли се у пољу Драча средином 11. века. До 16. века они су успели да између река Дрим на Северу, реке Црни Дрим на западу и Скумбини на југу чине већину становништва, али и дан-данас у тој зони има Срба који се одупиру албанизацији. Преко поменутих река Срби су до касно чинили већину. Албанизирање Срба је много помогла католичка црква и муслиманска џамија. Да није било њих, уместо албанизирања имали бисмо србизирање.

Северна арнаутска племена сећају се свог словенског, српског порекла: Хоти, Кастрати, Клименти знају да су браћа с црногорским племенима Кучима, Братоножићима, Пиперима.

– Како рекох, Срби Северне Албаније, преко реке Дрим и Црни Дрим на Истоку, албанизирали су се касно, у 17. и 18. веку. И велики албански пријатељ, Енглез Ноел Малколм, који фалсификује историју албанског народа у њихов прилог, био је принуђен да призна да је становништво Источне Албаније, преко реке Црни Дрим, до касно било православне вере и српске националности. А за Северну Албанију то је од времена рекао чувени немачки историчар Г. Стадтмилер. У овим зонама данашње Албаније не само братства, већ читава племена Србо-Црногораца су се албанизирали. Али су се и албанска братства србизирала тамо, преко границе, у Црној Гори. Албански “научници” признају србизирање њихових племена, али не и албанизирање наших, српских, племена.

Записано је да сте, не својом кривицом, били Албанац и као такви робовали сте у Брозовим и Хоџиним казаматима. Шта вам је од свега било најгоре?

– Да, речено је за мене да сам Албанац, па то и дан-данас неки користе. Не само од албанске стране, већ и од наше, неки српски паметњаковићи. Али, по казаматима Јосипа Броза и Енвера Хоџе нисам био као Албанац, већ као конструктиван грађанин, као дисидентни књижевник. Пред судом у Тетову лично државни тужилац изјави да сам био и да се он нада да ћу и у будуће бити конструктиван грађанин Југославије. Овиме ме он бранио више и боље од адвоката.

Албанци су ми и у пресуди унели да сам у њиховој земљи престављао идеолошку и политичку диверзију, што значи да сам био дисидент. Лично Фатос Нано, шеф Социјалистичке партије Албаније, и експредседник владе, који ме казнио на смрт, дође 1992. године у Женеву и јавно изјави да сам био и остао конструктиван грађанин. Он ме и позва да се вратим у Тирану. За време мог тамновања у Албанији најгоре ми је било масакрирање деце. Како сигурно знате, сина су ми ухапсили, његовој невести скочили ногама на трбух и тако је приморали да побаци дете од пет месеци. Ћерку су ми масакрирали, супругу проституирали. За сво време мог тамновања нису ми дозволили ни да сазнам да ли су ми деца жива. Апсолутно никоме од мојих нису дозволили да ме види, да се не би сазнало да сам у затвору потпуно невин и да свакодневно настоје да ме и физички ликвидирају.

Самоиницијативно сте прешли у православље, вратили се коренима, прихватили презиме својих предака пламенитог рода – Буровића, пореклом из Рисна.

– Да. Вратио сам се презимену Буровић. То је презиме мојих старославних прадедова, пераских грофова, војвода и капетана. Буровићи су актуелно католици, православни и муслимани. Срећом , сви они свесни су да су „словенског древнога чест”. Један је муслимански Буровић у Херцеговини међу првима изјавио да је Србин. Ваистину, један је други, и он муслиман, изјавио да је Хрват. Већина Буровића муслимана изјављују да су Босанци. Буровићи православни, имате их и сред Београда, изјашњавају се за Србе. Вратио сам се презимену својих прадедова не за себе, већ за остале, да бих им дао лични пример и да бих им показао пут решења овог горућег проблема међу нама.

У вашим студијама браните историјску истину – Богом дану, ма како она била болна. Имали сте дакле, снаге да као високи интелектуалац истини погледате у очи и кад је ваше порекло у питању без обзира на цену коју сте платили!

– Самопрегорно сам бранио и браним истину у свим смеровима, посебно историјску истину, којом сам преокупиран као научник, историчар, балканолог и албанолог. Платио сам ово скупо, јако скупо, не само својим животом, сав ми је живот прошао по затворима, већ и животом моје деце. Како вам рекох, породицу у Југославији порушили су ми титоисти, породицу у Албанији – енверовци, и ову трећу, овде у Швајцарској, порушили су ми је у сарадњи титоисти са енверовцима и швајцарским мафијашима.

Преко медија сам неретко изјављивао да се против мене боре ништа мање већ пет држава: Црна Гора, Србија, Македонија, Албанија и Швајцарска. Да, и Швајцарска! Ово је велики рат против једног човека, који је наоружан само његовим пером и – истином. Поносим се овим ратом, док моји непријатељи – изволите их питати, да ли им служи на част њихова прљава борба свим могућим средствима, поготово лажима, примитивизмима, привацијом од елементарних људских права. Велике истине су, знате, врло опасне.

Људи у Србији, они обични, али и најпоштенији, не знају много о Вама, али сте у научном свет познати.

– У научном свету јесте, познат сам, и то прилично добро. Мене Американци и Французи познају више од мојих Срба. Они су и устали у моју одбрану. Французи су ме назвали и „Grand home”, а Американци „Famous dissiden tand historian”. Уврстили су ме међу највеће светске савремене албанологе.

Студирали сте албанологију, албанску књижевност и језик, шта сте из свега научили? О чему сада пишете?

– Два пута сам дипломирао на албанологији, у Скопљу 1957. и у Тирани 1970. Ове су ме студије и учиниле албанологом, ово што јесам. Да нисам студирао албанологију, сигурно бих остао само књижевник и дисидент: Ове године славим 55. годишњицу објављивања своје дисидентне поеме „Бојана”. Предао сам за штампу две књиге: „Буровићи – породична историја” и „Мартиризирано Косово”. Ускоро због тога путујем за Балкан. Кад се будем вратио у Женеву, приступићу лексиколошким и етимолошким студијама, да их прикупим и спремим за штампу.

Како доживљавате сусрет са отаџбином? Шта је Ваша права домовина?

– Посећујем домовину редовно, некада и два-три пута годишње. Увек успутно, због надгледања својих издања. Осећам необичну радост кад с брода видим обалу наше Црне Горе. Али, кад да крочим, корачам по њој, морам се освртати лево и десно, стално у очекивању крајњих непријатности.

Разоткријте нам личност Адема Демаћија, сада шиптарског хероја на КиМ, Азема Власија. Било би интересантно заронити у порекло, рецимо Чекуа, Тачија и осталих шиптарских зликоваца који касапе и разапињу српски народ на српској вековној земљи.

– Азема Власија, Чекуа и Тачиа не познајем. Али, зато познајем јако добро Адема Демаћија. О њему већ објавио читаву књигу, која је доживела и друго издање. Сматрам да сам рекао истину, јер се Демаћи жив не чује. Адем је Србин, од албанизираних српских муслимана Косова. Он је приликом његовог првог хапшења дао Удби једну лажну изјаву против мене, мислећи да ће га пустити из затвора. На бази те његове изјаве мене су ухапсили, а њега ми извели као сведока оптужбе.

Кад је пао у затор Адем је био антиенверовац. Из затвора је изашао као енверовац. Он се ставио у службу албанског Сигуримија (политичка полиција, као Удба у Југославији), па је, још док сам био у албанском затвору, дао лажну изјаву против мене, да би оправдао своје сведочење пред мојим суђењем, а с друге стране, да би одбио од мене Албанце, који су демонстрирали пред албанским амбасадама по свету и тражили да ме пусте из затвора. Заједно са Исмаилом Кадареом он је духовни подстрекач најмонструозније демонстрације.

Замислите: свуда по свету су демонстрирали за ослобођење из затвора књижевника и научника (па и за моје ослобођење!); на Универзитету у Приштини албански професори и студенти демонстрирају против. Не зато што је та демонстрација учињена против мог ослобођења из затвора, већ и против било кога другог, мислим да се не може окарактерисати друкчије. Наш је народ од времена рекао “потурица гори од Турчина”. Ја сам рекао: поарбанашени Србин је гори од Албанца!

Глоса:
Скендербег је српског порекла, али није једини арнаутски јунак. Арнаути су имали и имају на претек јунака, као Скендербега и од њихове крви, прави Албанци. Само што су то јунаштво више демонстрирали у служби других народа, неголи у служби свог народа. Скендербег се није албанизирао. Он је живео и умро као православац, свестан свог српског порекла. И администрацију своје државе држао је на српском језику.

Глоса:
Адем Демаћи је Србин, од албанизираних српских муслимана Косова. Он је приликом његовог првог хапшења дао Удби једну лажну изјаву против мене, мислећи да ће га пустити из затвора. На бази те његове изјаве мене су ухапсили, а њега ми извели као сведока оптужбе. Кад је пао у затор Адем је био антиенверовац. Из затвора је изашао као енверовац. Он се ставио у службу албанског Сигуримија.

Глоса:
Муслиманска вера је стварно међу нама учинила оно што није успела да учини и међу осталим народима Балкана и света. Не само по свету, већ и на Балкану, муслимани се нису одрекли своје националности. То су учинили само муслиманизирани Срби. Али, јесу ли за то само они криви?! Зар нису криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате муслиманизираног Србина за брата?! Код православног Србина имамо и ову појаву: неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који је порекао муслиманску веру и вишеструко доказао на делу да је већи Србин и од православног Србина.

Геополитика
Бр. 23


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: